Страх се најбоље тера смехом

Фејсбук и Твитер су преплавили духовити статуси, а Инстаграм слике и видеи како нам је првог, шестог, десетог дана карантина, али и како ћемо изгледати на лето, кад у недостатку друге забаве, већина размишља о јелу, иако можемо видети и разне клипове са вежбама које треба да радимо код куће, па чак и које све музеје треба да обиђемо виртуелно. Стиче се утисак да је на друштвеним мрежама тренутно највећа забава, иако су нам „откључани“ и додатни канали на ТВ-у.

Једна од шала је и „да ли зна неко колико ће да траје ситуација са прањем руку“, друга је  „да знаш колико си асоцијалан, уколико ти корона апсолутно није променила живот“... има и оних провокативних као што је „изађи мало напоље да се играмо, док друг пита како да се играмо, убрзо стиже одговор - са животом“. Такође, доста је шала и на рачун брачних и партнерских односа, те жена каже мужу: „Изађи, молим те, ево ја ћу да ти платим казну“.

За нама не заостају ни Италијани, ни Шпанци, иако је ситуација код њих много драматичнија са више жртава, али људима је очигледно потребан такав вентил кроз који страх терају хумором. На овим платформама могу се видети блистави примери малих хероја који помажу у ситуацији пандемије шијући маске или волонтирајући и помажући старијима, али и оних за сваку осуду, који шире панику, те дезинформације. Људски карактери у несрећним временима испливавају на површину. Лепа је вест да је много више духовитих и лепих примера, од оних ружних.

Тако се и неко сетио да би било врло духовито написати да је „стигао кући са туђом женом после набавке у продавници, јер су обоје наравно били под маскама“, али се могу видети и разне реакције љубимаца и деце уколико неко кине, како експресно излазе из просторије.

Психолог Александар Шибул, који се труди да лепим статусима и видеима бодри људе на друштвеним мрежама, каже за наш лист да је смех лековит и да је духовитост позитивна ствар у овом случају.

- Смех или хумор је најбољи лек, јер растерује страх. Треба ставити фокус на шале и на приче које нису много везане за бројеве, статистике и не треба бити стално у томе. С друге стране, нестручност и приступ према становништву државних органа, оних 10 одсто који су високо анксиозни такви ставови који треба да уплаше, могу да отерају у још гору ситуацију - сматра Шибул.

Он тврди да је страх одличан покретач да се фокусирамо на себе.

- Страх има и заштитничку улогу. Уколико страх пређе границу заштитничке улоге, онда је контрапродуктиван у смислу губитка контроле над својим емоцијама и претераног лучења кортизола, који утиче на пад имуног система- каже Шибул. - То је суштина, повећани страх утиче на пад имуно-система.

Организовали смо отворене телефоне, каже психолог, да би људи могли свој страх да поделе.

- С једне стране психолози раде на томе да помогну, а с друге стране медији раде да одмогну. Неке телевизије праве и драматичне yinglovе алудирајући да је смак света, а статистика не значи ништа, јер се односи на регистровани део, а сигурно има много више заражених- сматра Шибул. –Важно је да будемо у домену функционалног страха, који ће нас чувати и који ће нама правити границу шта смемо и шта не смемо. Не треба негирати страх, већ га прихватити и рећи себи да је страх нормалан, јер постоји опасност за мој, туђ живот и свих око нас. Суочавајући се са тим страхом, прихватајући га и схватајући да постоји простор за нешто друго, а то је хумор, кративност, сајбер дружења, односно Скајп кафе које су све популарније и тако се прилагођавамо ситуацији.

 Маша Стакић