Strah se najbolje tera smehom

Fejsbuk i Tviter su preplavili duhoviti statusi, a Instagram slike i videi kako nam je prvog, šestog, desetog dana karantina, ali i kako ćemo izgledati na leto, kad u nedostatku druge zabave, većina razmišlja o jelu, iako možemo videti i razne klipove sa vežbama koje treba da radimo kod kuće, pa čak i koje sve muzeje treba da obiđemo virtuelno. Stiče se utisak da je na društvenim mrežama trenutno najveća zabava, iako su nam „otključani“ i dodatni kanali na TV-u.

Jedna od šala je i „da li zna neko koliko će da traje situacija sa pranjem ruku“, druga je  „da znaš koliko si asocijalan, ukoliko ti korona apsolutno nije promenila život“... ima i onih provokativnih kao što je „izađi malo napolje da se igramo, dok drug pita kako da se igramo, ubrzo stiže odgovor - sa životom“. Takođe, dosta je šala i na račun bračnih i partnerskih odnosa, te žena kaže mužu: „Izađi, molim te, evo ja ću da ti platim kaznu“.

Za nama ne zaostaju ni Italijani, ni Španci, iako je situacija kod njih mnogo dramatičnija sa više žrtava, ali ljudima je očigledno potreban takav ventil kroz koji strah teraju humorom. Na ovim platformama mogu se videti blistavi primeri malih heroja koji pomažu u situaciji pandemije šijući maske ili volontirajući i pomažući starijima, ali i onih za svaku osudu, koji šire paniku, te dezinformacije. Ljudski karakteri u nesrećnim vremenima isplivavaju na površinu. Lepa je vest da je mnogo više duhovitih i lepih primera, od onih ružnih.

Tako se i neko setio da bi bilo vrlo duhovito napisati da je „stigao kući sa tuđom ženom posle nabavke u prodavnici, jer su oboje naravno bili pod maskama“, ali se mogu videti i razne reakcije ljubimaca i dece ukoliko neko kine, kako ekspresno izlaze iz prostorije.

Psiholog Aleksandar Šibul, koji se trudi da lepim statusima i videima bodri ljude na društvenim mrežama, kaže za naš list da je smeh lekovit i da je duhovitost pozitivna stvar u ovom slučaju.

- Smeh ili humor je najbolji lek, jer rasteruje strah. Treba staviti fokus na šale i na priče koje nisu mnogo vezane za brojeve, statistike i ne treba biti stalno u tome. S druge strane, nestručnost i pristup prema stanovništvu državnih organa, onih 10 odsto koji su visoko anksiozni takvi stavovi koji treba da uplaše, mogu da oteraju u još goru situaciju - smatra Šibul.

On tvrdi da je strah odličan pokretač da se fokusiramo na sebe.

- Strah ima i zaštitničku ulogu. Ukoliko strah pređe granicu zaštitničke uloge, onda je kontraproduktivan u smislu gubitka kontrole nad svojim emocijama i preteranog lučenja kortizola, koji utiče na pad imunog sistema- kaže Šibul. - To je suština, povećani strah utiče na pad imuno-sistema.

Organizovali smo otvorene telefone, kaže psiholog, da bi ljudi mogli svoj strah da podele.

- S jedne strane psiholozi rade na tome da pomognu, a s druge strane mediji rade da odmognu. Neke televizije prave i dramatične yinglove aludirajući da je smak sveta, a statistika ne znači ništa, jer se odnosi na registrovani deo, a sigurno ima mnogo više zaraženih- smatra Šibul. –Važno je da budemo u domenu funkcionalnog straha, koji će nas čuvati i koji će nama praviti granicu šta smemo i šta ne smemo. Ne treba negirati strah, već ga prihvatiti i reći sebi da je strah normalan, jer postoji opasnost za moj, tuđ život i svih oko nas. Suočavajući se sa tim strahom, prihvatajući ga i shvatajući da postoji prostor za nešto drugo, a to je humor, krativnost, sajber druženja, odnosno Skajp kafe koje su sve popularnije i tako se prilagođavamo situaciji.

 Maša Stakić