ПОСЛЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГА ПРОНАШЛИ ОАЗУ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА Руси се окућили испод Фрушке горе

Био им је то први заједнички концерт у Сремским Карловцима, где су се доселили пре нешто мање од годину дана.

Од доласка присуствовалису концертима у сали гимназије, и каже Виктор, одушевљени акустиком, вребали прилику да запевају ту. И запевали су на затварању Међународног фестивала кратког анимираног филма „Мултимост фест“.

- У Србији је нам је то први наступ – вели Шаповалов и додаје да је са хором „Свети Симеон Богопримац“, при манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Карловцима, више пута концертрирао. – Екатерина је као солиста први пут запевала у Гимназији откако смо у Србију и премијерно извела програм шпанске музике, који смо спремали пре две године у Русији, али, ето, први пут га у Карловцима извели.

Придружили су се повећој групи Руса која се последњих година настанила у Карловцима, некада уточишту Белих Руса, дошавши из Санкт Петербурга, где их је музичка каријера одвела са Урала. Он је рођен у Кургану, а супруга у Јекатринбургу, где је Виктор завршио Државни конзерваторијум као пијаниста. Но, на трећој години 2007. почео је да ради у оперском хору. Након конзерваторијума остао је још две године у Јекатеринбургу, где је Екатерина прво завршила педагошку академију у истом граду, а потом конзерваторијум за соло певање и радила опери. Ту су им се родили близанци Михаил и Андреј, па животни пут и каријеру наставили у Перму где су заједно почели да раде у хору „Мусиц Аетерна“ којим диригује Теодор Курентзис.

– То је светски знан колектив, који делује у ЕУ, али и Русији. Имали су пуно оперских представа, концерата, турнеја по Немачкој, Француској, Италији, Аустрији, Шпанији, Швајцарској... Наступао сам са тим хором десет година, а Екатерина две, да бисмо 2019. прешли у Санкт Петербург – описује свој и супругин пут Виктор.

Од новембра лане живе у Калровцима, прво је он дошао са колегом Косовим, а потом се придружила супруга са њихова три сина Михаилом, Андрејем и Вичеславом.

– Срећна случајност нас је довела у Карловце, мада сад знам да ништа није случајно - каже Виктор. – Тражио сам са Дмитријем стан у Новом Саду, но, отказали су нам га, па се запутимо у агенцију у потрази за другим. Тамо нам рекоше да имају добру варијанту у лепом граду близу Новог Сада. Дошли смо, погледали стан, град, централни трг, Саборну цркву, гимназију... Све нам се допало и одмах решимо да живимо овде. Деца су кренула у осмољетку, супруга брине о њима и учи српски, а ја имам ангажмане по Европи.

Летос је наступао на Салцбуршком фестивалу у Аустрији са хором и оркестром „Утопиа“ под управом диригента Теодора Курентзиса, а касније по француским градовима, са хором „Ла Темпо“, оркестром „Ле Пом Хармоник“ и диригентом Винсентом Диместром. Чека га још неколико пројеката, али како каже, најважније му је певање у карловачком Ваведењском манастиру код оца Клеопе са хором којим диригује Косов. Јер јако га интересује карловачко појање. То је, вели, традиција са којом мораш да се саживиш. Планира бројне концерте, али и часове вокалне технике у Карловцима и Новом Саду, па тражи простор.

– Одлучили смо да останемо у Карловцима. Сазнали смо да их са Русијом много тога спаја кроз историју и мислим да имамо пуно сличности. У првом реду православље и карактер, али има пуно и разлика. Као и у језик. Мислио сам да ћу лако да научим српски, јер је сличан руском, али сам се преварио. Пронашли смо међу овдашњим људима своју породицу у Србији – са осмехом ће Виктор.

Обоје су одушевљени Карловчанима, јер су им многи  прискочили у помоћ кад су дошли. Ово мирно и духовно место им пружа осећај сигурности, фрушкогорски манастири су на њих такође оставили јак утисак, а за природу кажу да је непоновљива.

Зорица Милосављевић