POSLE SANKT PETERBURGA PRONAŠLI OAZU U SREMSKIM KARLOVCIMA Rusi se okućili ispod Fruške gore

Bio im je to prvi zajednički koncert u Sremskim Karlovcima, gde su se doselili pre nešto manje od godinu dana.

Od dolaska prisustvovalisu koncertima u sali gimnazije, i kaže Viktor, oduševljeni akustikom, vrebali priliku da zapevaju tu. I zapevali su na zatvaranju Međunarodnog festivala kratkog animiranog filma „Multimost fest“.

- U Srbiji je nam je to prvi nastup – veli Šapovalov i dodaje da je sa horom „Sveti Simeon Bogoprimac“, pri manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Karlovcima, više puta koncertrirao. – Ekaterina je kao solista prvi put zapevala u Gimnaziji otkako smo u Srbiju i premijerno izvela program španske muzike, koji smo spremali pre dve godine u Rusiji, ali, eto, prvi put ga u Karlovcima izveli.

Pridružili su se povećoj grupi Rusa koja se poslednjih godina nastanila u Karlovcima, nekada utočištu Belih Rusa, došavši iz Sankt Peterburga, gde ih je muzička karijera odvela sa Urala. On je rođen u Kurganu, a supruga u Jekatrinburgu, gde je Viktor završio Državni konzervatorijum kao pijanista. No, na trećoj godini 2007. počeo je da radi u operskom horu. Nakon konzervatorijuma ostao je još dve godine u Jekaterinburgu, gde je Ekaterina prvo završila pedagošku akademiju u istom gradu, a potom konzervatorijum za solo pevanje i radila operi. Tu su im se rodili blizanci Mihail i Andrej, pa životni put i karijeru nastavili u Permu gde su zajedno počeli da rade u horu „Music Aeterna“ kojim diriguje Teodor Kurentzis.

– To je svetski znan kolektiv, koji deluje u EU, ali i Rusiji. Imali su puno operskih predstava, koncerata, turneja po Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji, Španiji, Švajcarskoj... Nastupao sam sa tim horom deset godina, a Ekaterina dve, da bismo 2019. prešli u Sankt Peterburg – opisuje svoj i suprugin put Viktor.

Od novembra lane žive u Kalrovcima, prvo je on došao sa kolegom Kosovim, a potom se pridružila supruga sa njihova tri sina Mihailom, Andrejem i Vičeslavom.

– Srećna slučajnost nas je dovela u Karlovce, mada sad znam da ništa nije slučajno - kaže Viktor. – Tražio sam sa Dmitrijem stan u Novom Sadu, no, otkazali su nam ga, pa se zaputimo u agenciju u potrazi za drugim. Tamo nam rekoše da imaju dobru varijantu u lepom gradu blizu Novog Sada. Došli smo, pogledali stan, grad, centralni trg, Sabornu crkvu, gimnaziju... Sve nam se dopalo i odmah rešimo da živimo ovde. Deca su krenula u osmoljetku, supruga brine o njima i uči srpski, a ja imam angažmane po Evropi.

Letos je nastupao na Salcburškom festivalu u Austriji sa horom i orkestrom „Utopia“ pod upravom dirigenta Teodora Kurentzisa, a kasnije po francuskim gradovima, sa horom „La Tempo“, orkestrom „Le Pom Harmonik“ i dirigentom Vinsentom Dimestrom. Čeka ga još nekoliko projekata, ali kako kaže, najvažnije mu je pevanje u karlovačkom Vavedenjskom manastiru kod oca Kleope sa horom kojim diriguje Kosov. Jer jako ga interesuje karlovačko pojanje. To je, veli, tradicija sa kojom moraš da se saživiš. Planira brojne koncerte, ali i časove vokalne tehnike u Karlovcima i Novom Sadu, pa traži prostor.

– Odlučili smo da ostanemo u Karlovcima. Saznali smo da ih sa Rusijom mnogo toga spaja kroz istoriju i mislim da imamo puno sličnosti. U prvom redu pravoslavlje i karakter, ali ima puno i razlika. Kao i u jezik. Mislio sam da ću lako da naučim srpski, jer je sličan ruskom, ali sam se prevario. Pronašli smo među ovdašnjim ljudima svoju porodicu u Srbiji – sa osmehom će Viktor.

Oboje su oduševljeni Karlovčanima, jer su im mnogi  priskočili u pomoć kad su došli. Ovo mirno i duhovno mesto im pruža osećaj sigurnosti, fruškogorski manastiri su na njih takođe ostavili jak utisak, a za prirodu kažu da je neponovljiva.

Zorica Milosavljević