ОКО ТВ ОКО: Национална фреквенција и алигаторске ципеле

Од априла до дана данашњег не престају шпекулације с именима телевизија-кандидата за једину преосталу слободну националну фреквенцију, али су се некако издвојили Студио Б, БК телевизија, Коперникус, мада има и оних који кажу да су у трци и Н1 и РТЛ, коме би ово био трећи покушај да уђе на српско национално ТВ тржиште.

Рок за пријаву емитера за националну фреквенцију је истекао, коначна листа биће објављена почетком наредне недеље. У међувремену, кандидати имају прилику да поправе утисак допуном документације. После објављивања коначне листе следи жалбени процес, што ће, према очекивањима, потрајати до краја септембра, таман на време да нова национална телевизија представи јавности јесењу програмску шему.

А баш код те шеме се јавност и спотиче. Јер, практично ниједна од телевизија које су се, како се шушка, кандидовале за националну фреквенцију, нема програм којим би успела да конкурише „великој четворци“ – РТС-у, Пинку, Првој телевизији и Хепију.

Јер, ово парче шер колача тешко ће загристи БК ТВ која се на мала врата, преко интеренета и кабловских дистрибутера вратила у етар, само да би нас засипала репризама из праисторије телевизије. Слична ситуација је и са ТВ Студио Б који, осим информативе, нуди старе серије и још старије филмове, обесмишљавајући сваки покушај да се гледаоци дуже задрже на њиховом каналу. О „случају РТЛ“ писали смо више пута током година њиховог покушавања да уђу на српско медијско тржиште, а Н1 телевизија морала би да, осим информативе на коју неки набирају носеве, понуди и емисије забавног и едукативног типа, те чисто сумњам да ће, ако ни због чег другог а оно због тога, бити озбиљан кандидат за националну фреквенцију.

Хоће ли у овој трци победити руски, амерички или немачки утицај, видећемо врло скоро. Оно што у овој гужви упорно пропуштамо јесте чињеница да је наше медијско небо веома скучено, као и да су, према студији Европске уније, урађеној својевремено по налогу Владе, нама довољне две националне фреквенције: она обавезна, која иде Јавном сервису и једна комерцијална.

Нешто више од седам милиона гледалаца, чак и кад убројимо најмлађе, премала су циљна група за пет комерцијалних телевизија и два јавна сервиса. Ако томе додамо да је у исто време за упражњена места на локалним и регионалним фреквенцијама на МУХ 2 конкурисало чак 25 телевизија, а података још увек немамо за све фреквенције, јасно је да флоскула “мала бара, пуно крокодила” погађа у мету када је стање у српском етру у питању.

Ко ће изаћи из ове баре с новим алигаторским ципелама, а ко са дозволом за терестријално емитовање, сазнаћемо за два месеца. До тада – шпекулације, у томе смо добри.

Ивана Вујанов