Нинине мустре: Свако добро
Један старински поздрав враћа се полако у употребу. Једно време тако је био непожељан да је био у потпуности протеран из било којег вида комуникације.
Ако би га неко и употребио макар случајно, био би дочекиван са подсмехом. Свако добро! Звучи као да је архаичан, а заправо је тако моћан. Радује ме то што се користи све више, радује ме што људи свесно или још увек несвесно увиђају његову истинитост, па самим тим и моћ. За мене, то је знак да добро, које увек побеђује, најзад одлучује и да се показује. И гле чуда, око мене се појављују све неки добри људи и све се неке добре ствари дешавају.
Имала сам прилику да пре више година сарађујем са једним успешним човеком и увек ме је помало збуњивала његова смиреност и у кризним ситуацијама, нестварно благ начин на који би исказивао своје незадовољство и бескрајно стрпљење за све и за свакога. Типичан пример за некога ко нема шансе да успе у послу а и животу, јер је по мерилима актуелне цивилизације, „превише добар“ за то.
Након мало више од једне деценије, поново се срећемо и сарађујемо и ја са задовољством схватам да је он и даље врло успешан пословни човек, али се начин на који комуницира, ништа није променио. Опет почиње нешто ново и другачије, поново је први у нечему, поново је подржан од стране многих људи, а остао је скроман, искрен и уљудан. Каква победа добра! Каква дивна прилика да се уверим да се добротом постиже много више, смисленије и дуготрајније него манипулацијом, дреком, и ловом у мутном.
Други пример је једна млада девојка, бивша колегиница која је од првог појављивања остављала утисак културне, фине и добре особе. Такав један цветић, провирио је из земље на ливади пуној корова и окорелих стабала, да не кажем, балвана. Била сам присутна када јој је веома непријатним тоном један од оних шефова за једнократну употребу држао лекције како би требало да ради свој посао и чак јој изокола оспоравао њену културу и образованост. Искористила сам прву прилику да јој кажем шта ја мислим о њој и њеном начину рада, те да јој вратим барем трунку самопоуздања пред наступ уживо.
Била сам срећна када је после неколико месеци ипак отишла на неко друго радно место. Срела сам је лепу, опуштену, дотерану, са много вишим примањима, задовољнију и успешну. Од доброте и културе ништа изгубила није. Дивна, насмејана и пуна разумевања, сада ми је још дража. И на новом послу има разних „шефова“, али она је и даље спремна да учи и да напредује и уме да се радује сваком новом дану.
Могла бих да наређам још неколико примера к'о из рукава, али довољни су и ови да се схвати поента. Што више доброга дајемо, више га примећујемо, више му се радујемо и све му више у животу сведочимо. Добро побеђује! Само, мора свако за себе да одабере шта је оно што ће да примети и шта је то чему ће да се посвети. Људи су добри и свет је добро место јер таквим га ми чинимо. Чим своје мисли, речи и дела усмеримо ка доброме, свет постаје суштина поздрава: сваком добро!
Нина Мартиновић Армбрустер
