Ninine mustre: Svako dobro
Jedan starinski pozdrav vraća se polako u upotrebu. Jedno vreme tako je bio nepoželjan da je bio u potpunosti proteran iz bilo kojeg vida komunikacije.
Ako bi ga neko i upotrebio makar slučajno, bio bi dočekivan sa podsmehom. Svako dobro! Zvuči kao da je arhaičan, a zapravo je tako moćan. Raduje me to što se koristi sve više, raduje me što ljudi svesno ili još uvek nesvesno uviđaju njegovu istinitost, pa samim tim i moć. Za mene, to je znak da dobro, koje uvek pobeđuje, najzad odlučuje i da se pokazuje. I gle čuda, oko mene se pojavljuju sve neki dobri ljudi i sve se neke dobre stvari dešavaju.
Imala sam priliku da pre više godina sarađujem sa jednim uspešnim čovekom i uvek me je pomalo zbunjivala njegova smirenost i u kriznim situacijama, nestvarno blag način na koji bi iskazivao svoje nezadovoljstvo i beskrajno strpljenje za sve i za svakoga. Tipičan primer za nekoga ko nema šanse da uspe u poslu a i životu, jer je po merilima aktuelne civilizacije, „previše dobar“ za to.
Nakon malo više od jedne decenije, ponovo se srećemo i sarađujemo i ja sa zadovoljstvom shvatam da je on i dalje vrlo uspešan poslovni čovek, ali se način na koji komunicira, ništa nije promenio. Opet počinje nešto novo i drugačije, ponovo je prvi u nečemu, ponovo je podržan od strane mnogih ljudi, a ostao je skroman, iskren i uljudan. Kakva pobeda dobra! Kakva divna prilika da se uverim da se dobrotom postiže mnogo više, smislenije i dugotrajnije nego manipulacijom, drekom, i lovom u mutnom.
Drugi primer je jedna mlada devojka, bivša koleginica koja je od prvog pojavljivanja ostavljala utisak kulturne, fine i dobre osobe. Takav jedan cvetić, provirio je iz zemlje na livadi punoj korova i okorelih stabala, da ne kažem, balvana. Bila sam prisutna kada joj je veoma neprijatnim tonom jedan od onih šefova za jednokratnu upotrebu držao lekcije kako bi trebalo da radi svoj posao i čak joj izokola osporavao njenu kulturu i obrazovanost. Iskoristila sam prvu priliku da joj kažem šta ja mislim o njoj i njenom načinu rada, te da joj vratim barem trunku samopouzdanja pred nastup uživo.
Bila sam srećna kada je posle nekoliko meseci ipak otišla na neko drugo radno mesto. Srela sam je lepu, opuštenu, doteranu, sa mnogo višim primanjima, zadovoljniju i uspešnu. Od dobrote i kulture ništa izgubila nije. Divna, nasmejana i puna razumevanja, sada mi je još draža. I na novom poslu ima raznih „šefova“, ali ona je i dalje spremna da uči i da napreduje i ume da se raduje svakom novom danu.
Mogla bih da naređam još nekoliko primera k'o iz rukava, ali dovoljni su i ovi da se shvati poenta. Što više dobroga dajemo, više ga primećujemo, više mu se radujemo i sve mu više u životu svedočimo. Dobro pobeđuje! Samo, mora svako za sebe da odabere šta je ono što će da primeti i šta je to čemu će da se posveti. Ljudi su dobri i svet je dobro mesto jer takvim ga mi činimo. Čim svoje misli, reči i dela usmerimo ka dobrome, svet postaje suština pozdrava: svakom dobro!
Nina Martinović Armbruster
