КАДА ПОЧИЊЕМО ДА СТАРИМО? Ево шта је показало истраживање, како МЛАДИ данас перципирају СТАРОСТ и колико су спремни да УЧЕ од старијих генерација (ФОТО)
Утврђивање наступања старости је субјективна ствар на коју утичу генерацијске промене и индивидуалне перспективе.
Истраживање Маркуса Ветштајна и његовог тима на Хумболт универзитету у Берлину, које испитује податке о више од 14.000 одраслих Немаца, рођених између 1911-1974, открива да се перцепција старости временом развијала.
Конкретно, касније рођена деца имају тенденцију да старост виде као „мало касније у животу“ у поређењу са раније рођеним. Међутим, овај тренд можда неће бити одржан због недавног успоравања раста очекиваног животног века, погоршаног факторима као што је пандемија ковид-19.
Ветштајн наглашава потенцијалне изазове са којима се млађе генерације могу суочити у грациозном старењу, с обзиром на све негативније стереотипе око старења, посебно у Северној Америци.
Промена перцепције старења
Дигитална револуција је одиграла кључну улогу у преобликовању ставова према старењу. Док су се старије генерације прилагодиле технологији, млађе, као што су миленијалци и генерација З, дубоко су уграђени у дигитално окружење од раног детињства, потенцијално мењајући своју перцепцију друштвених веза и старења.
Истраживања показују да социјална депривација током развојних фаза може утицати на функцију мозга и емоционално благостање, убрзавајући процес старења.
Одржавање јаких породичних веза и међугенерацијских интеракција кључно је за подстицање позитивне перцепције старења. Међутим, савремени стилови живота који карактерише технолошка погодност често доводе до физичког раздвајања унутар породица, ограничавајући могућности младим људима да уче од старијих генерација.
Такође, доживљавање болести код старијих рођака без излагања позитивним аспектима старења може продужити негативне стереотипе. С друге стране, подстицање смислених интеракција са старијим људима може изазвати предрасуде везане за узраст и позитивно редефинисати перцепцију старења.
Штавише, опадање интеракција лицем у лице, заједно са нагласком друштва на младима, може допринети искривљеном разумевању старења.
Појединачна искуства додатно компликују дефиницију старости. Фактори као што су здравље, промене у начину живота и друштвене норме утичу на то када појединци себе или друге виде као старе.
Препознавање неизбежности старења и давање приоритета бризи о себи од раног детињства може подстаћи здраво старење и уважавање различитих фаза живота. На крају, редефинисање друштвених ставова према старењу захтева препознавање разноликости искустава старења и промовисање међугенерацијског разумевања и емпатије.
Дневник/Пинк
