Филм „Лето када сам научила да летим”: Долази време добрих ветрова
– Мислим да овај филм свима нама даје неку наду да долазе и да дувају добри ветрови. То је мој доживљај - да долази време добрих људи, добре енергије и добрих вести и заиста се надам да ће се то и догодити – рекла је књижевница Јасминка Петровић на премијери филма „Лето када сам научила да летим“ у новосадском биоскопу Арена Синеплекс, који је снимљен по мотивима њеног истоименог романа. Како је објаснила, овај филм даје њеној књизи нови живот, а посебно јој је драго што су њени ликови инспирација и другим уметницима.
– Презадовољна сам и пресрећна. Нисам учествовала у поделама филма и томе сам захвална екипи јер мислим да би ми то било тешко. Срећна сам што је уопште урађен дечији филм што је наишао на овакву популарност и што је пренесена порука и да је заправо књига на најбољи начин пренета у нови медиј. Филм има мировну поруку јер говори о љубави, опроштају. И драго ми је да књигу могу и да читају и да филм могу да гледају и деца и одрасли – истакла је Јасминка Петровић и додала да јој је веома занимљиво што је редитељ Радивоје Андрић успео да направи филм током којег публика дивно реагује, јер су по њеном мишљењу гледаоци врло важан део овог остварења.
Прича филма прати дванаестогодишњу Софију, која машта о камповању са екипом и свом првом пољупцу. Ипак, приморана је да летовање проведе у трошној породичној кући на Хвару, са својом помало напорном баком Маријом и луцкастом баба-тетком Луце. Монотонију убрзо прекида необично понашање баке Марије. Софија наслућује да је у питању некаква тајна романса, али велика истрага бабиног љубавног живота заправо резултира открићем дуго чуване породичне тајне. Са новим пријатељствима, симпатијама и авантуром, Софија добија своје летовање из снова, али и много више него што је могла да измашта.
Редитељ Радивоје Андрић казао је да није лако написати или наћи добар сценарио, али да је он имао среће да до њега стигне сјајна верзија која је настала на основу Јасминкине књиге за децу.
– Та прва верзија сценарија је била написана више као дечији филм, а онда сам ја, не што сам имао намеру да то буде филм који са задовољством могу да гледају и одрасли, него због ликова који су били написани тањушно, желео да дам мало волумена. Због тога се та прича око других ликова, који нису дечији, неминовно ширила и онда смо те две приче уклапали. То све постоји у роману, али је роман испричан у првом лицу једнине, што не би било добро за филм – објаснио је Андрић и додао да је наменски желео да, између осталог, из визуре детета исприча однос према рату деведесетих на овим просторима. – Пропагандни филмови раде на погрешан начин. Мораш кроз личну судбину да покушаш да прикажеш неку ширу истину. Ако радиш то кроз неки лик, а ако је то још и девојчица, млада невина, драга и симпатична, онда ће и публика лакше да прихвати одређене теме.
Андрић сматра и да је застрашујуће то што се данас не снима више дечијих филмова, а за то највише криви Јавни сервис, чији је задатак, како објашњава, да креира садржаје за децу.
– Чудимо се што деца играју игрице... Наравно да играју кад им ништа друго не пружамо. Дечији издавачи књига постоје и раде одлично, али ипак су књиге, нажалост, мали исечак целог круга, а телевизија огроман. Та културна политика мора стално да се спроводи да би дала неки резултат – истакао је редитељ филма Радивоје Андрић.
Софију у филму игра млада Клара Хрвановић која нам је рекла да јој вест о томе да ће са само 12 година заиграти главну улогу у филму пробудила различита осећања, а најпре она позитивна.
– Била сам узбуђена, али сада када сам погледала филм сам презадовољна. Радња филма је пробудила у мени свест о последицама распада Југославије и генерално утицају распада на старије генерације. Схватила сам колико су јаке те ране, које нису биле толико „пипане“ у мојој генерацији. Мислим да деца треба да погледају овај филм, јер су у њему пређене теме за које сам ја мислила да су чудне, а након што сам погледала филм сам схватила да се то свима дешава и да је то сасвим нормалне ситуације. А које - то ћете већ видети у филму – прича нам са осмехом Клара и додаје да је на снимање филма дошла са једним емоцијама, а са Хвара, где су снимали, се вратила са потпуно другим. – Дошла сам преморена и истрошена, али сам се вратила потпуно енергична и пуна среће и радости. И искуства! Схватила сам да се сав труд и рад који сам уложила у снимање и кастинг потпуно исплатио и да је показао своје резултате.
Једну од главних улога игра и млади Лука Бајто из Хрватске, који нам се похвалио да се у Сплиту бави мјузиклима те да већ има глумачког искуства, али му је, како каже, највећи изазов био да се пребаци на филмску глуму.
– Волео бих да има више оваквих филмова, ово је један топао филм који стварно могу да погледају све генерације - и старији и млађи. На крају се завршава срећно, додуше многи изађу из биоскопа са сузама у очима због неких ситуација на филму, али у исто време и са осмехом на лицу – прича млади Лука и додаје да је прошао неколико кругова аудиције да би добио улогу у овом филму. – Трајало је четири-пет месеци, имали смо доста проба, а тек онда смо почели са снимањем на Хвару. Све то ми је искрено било мало шок. Пребацити се у тај начин рада да се снима увече, а не ујутру је било мало чудно још сам ја на Хвару био прилилчно педантан, школу сам надокнађивао у паузама, било је мало чудно.
Поред Кларе и Луке у филму играју и млада Ема Керета Рогић, те Олга Одановић, Сњежана Синовчић и Жарко Лаушевић. „Лето када сам научила да летим“ налази се на редовном репортоару биоскопа Арена Синеплекс где може да се погледа сваког дана, а судећи по реакцијама у биоскопској сали, може се закључити да је на репертоар стигао филм у којем ће једнако уживати и клинци, али и старији, те да се свако у овој причи могао препознати на себи својствен начин, јер филм буди многе емоције.
В. Бијелић