Film „Leto kada sam naučila da letim”: Dolazi vreme dobrih vetrova

– Prezadovoljna sam i presrećna. Nisam učestvovala u podelama filma i tome sam zahvalna ekipi jer mislim da bi mi to bilo teško. Srećna sam što je uopšte urađen dečiji film što je naišao na ovakvu popularnost i što je prenesena poruka i da je zapravo knjiga na najbolji način preneta u novi medij. Film ima mirovnu poruku jer govori o ljubavi, oproštaju. I drago mi je da knjigu mogu i da čitaju i da film mogu da gledaju i deca i odrasli – istakla je Jasminka Petrović i dodala da joj je veoma zanimljivo što je reditelj Radivoje Andrić uspeo da napravi film tokom kojeg publika divno reaguje, jer su po njenom mišljenju gledaoci vrlo važan deo ovog ostvarenja.

Priča filma prati dvanaestogodišnju Sofiju, koja mašta o kampovanju sa ekipom i svom prvom poljupcu. Ipak, primorana je da letovanje provede u trošnoj porodičnoj kući na Hvaru, sa svojom pomalo napornom bakom Marijom i luckastom baba-tetkom Luce. Monotoniju ubrzo prekida neobično ponašanje bake Marije. Sofija naslućuje da je u pitanju nekakva tajna romansa, ali velika istraga babinog ljubavnog života zapravo rezultira otkrićem dugo čuvane porodične tajne. Sa novim prijateljstvima, simpatijama i avanturom, Sofija dobija svoje letovanje iz snova, ali i mnogo više nego što je mogla da izmašta.

Reditelj Radivoje Andrić kazao je da nije lako napisati ili naći dobar scenario, ali da je on imao sreće da do njega stigne sjajna verzija koja je nastala na osnovu Jasminkine knjige za decu.

– Ta prva verzija scenarija je bila napisana više kao dečiji film, a onda sam ja, ne što sam imao nameru da to bude film koji sa zadovoljstvom mogu da gledaju i odrasli, nego zbog likova koji su bili napisani tanjušno, želeo da dam malo volumena. Zbog toga se ta priča oko drugih likova, koji nisu dečiji, neminovno širila i onda smo te dve priče uklapali. To sve postoji u romanu, ali je roman ispričan u prvom licu jednine, što ne bi bilo dobro za film – objasnio je Andrić i dodao da je namenski želeo da, između ostalog, iz vizure deteta ispriča odnos prema ratu devedesetih na ovim prostorima. – Propagandni filmovi rade na pogrešan način. Moraš kroz ličnu sudbinu da pokušaš da prikažeš neku širu istinu. Ako radiš to kroz neki lik, a ako je to još i devojčica, mlada nevina, draga i simpatična, onda će i publika lakše da prihvati određene teme.

Andrić smatra i da je zastrašujuće to što se danas ne snima više dečijih filmova, a za to najviše krivi Javni servis, čiji je zadatak, kako objašnjava, da kreira sadržaje za decu.

– Čudimo se što deca igraju igrice... Naravno da igraju kad im ništa drugo ne pružamo. Dečiji izdavači knjiga postoje i rade odlično, ali ipak su knjige, nažalost, mali isečak celog kruga, a televizija ogroman. Ta kulturna politika mora stalno da se sprovodi da bi dala neki rezultat – istakao je reditelj filma Radivoje Andrić.

Sofiju u filmu igra mlada Klara Hrvanović koja nam je rekla da joj vest o tome da će sa samo 12 godina zaigrati glavnu ulogu u filmu probudila različita osećanja, a najpre ona pozitivna.

– Bila sam uzbuđena, ali sada kada sam pogledala film sam prezadovoljna. Radnja filma je probudila u meni svest o posledicama raspada Jugoslavije i generalno uticaju raspada na starije generacije. Shvatila sam koliko su jake te rane, koje nisu bile toliko „pipane“ u mojoj generaciji. Mislim da deca treba da pogledaju ovaj film, jer su u njemu pređene teme za koje sam ja mislila da su čudne, a nakon što sam pogledala film sam shvatila da se to svima dešava i da je to sasvim normalne situacije. A koje - to ćete već videti u filmu – priča nam sa osmehom Klara i dodaje da je na snimanje filma došla sa jednim emocijama, a sa Hvara, gde su snimali, se vratila sa potpuno drugim. – Došla sam premorena i istrošena, ali sam se vratila potpuno energična i puna sreće i radosti. I iskustva! Shvatila sam da se sav trud i rad koji sam uložila u snimanje i kasting potpuno isplatio i da je pokazao svoje rezultate.

Jednu od glavnih uloga igra i mladi Luka Bajto iz Hrvatske, koji nam se pohvalio da se u Splitu bavi mjuziklima te da već ima glumačkog iskustva, ali mu je, kako kaže, najveći izazov bio da se prebaci na filmsku glumu.

– Voleo bih da ima više ovakvih filmova, ovo je jedan topao film koji stvarno mogu da pogledaju sve generacije - i stariji i mlađi. Na kraju se završava srećno, doduše mnogi izađu iz bioskopa sa suzama u očima zbog nekih situacija na filmu, ali u isto vreme i sa osmehom na licu – priča mladi Luka i dodaje da je prošao nekoliko krugova audicije da bi dobio ulogu u ovom filmu. – Trajalo je četiri-pet meseci, imali smo dosta proba, a tek onda smo počeli sa snimanjem na Hvaru. Sve to mi je iskreno bilo malo šok. Prebaciti se u taj način rada da se snima uveče, a ne ujutru je bilo malo čudno još sam ja na Hvaru bio prililčno pedantan, školu sam nadoknađivao u pauzama, bilo je malo čudno.

Pored Klare i Luke u filmu igraju i mlada Ema Kereta Rogić, te Olga Odanović, Snježana Sinovčić i Žarko Laušević. „Leto kada sam naučila da letim“ nalazi se na redovnom reportoaru bioskopa Arena Sinepleks gde može da se pogleda svakog dana, a sudeći po reakcijama u bioskopskoj sali, može se zaključiti da je na repertoar stigao film u kojem će jednako uživati i klinci, ali i stariji, te da se svako u ovoj priči mogao prepoznati na sebi svojstven način, jer film budi mnoge emocije.

V. Bijelić