окоТВоко: Тридесет година ружичасте ере

Много плима и осека, као и живот наш насушни. У последње три деценије ружичаста телевизија је имала велики утицај на масовну културу у Србији, на денс музику преко Сити клуба и Сити рекордса. Сетите се само „Плавог слона” Групе „Twins” и Ере Ојданића и „Била како свира песму мира на саксофону”. То, наравно, није помогло да не дође до рушења  зграде ТВ Пинк петог октобра. Потом је уследила нова ера, када су бубњари Драгољуба Ђуричића ушли у зграду ружичасте телевизије и кад је Оливера Ковачевић кренула да ради „Клопку” и завршила као прва обучена жена на страницама „Плејбоја”. 

Минимакс је владао својом „Минимаксовизијом”, а Бошко Јаковљевић поставио стандарде урбаног програма. Дејан Деки Пантелић је био представник добре забаве. „Свет плус” и Јелена Бачић Алимпић донели су почетак револуције у таблоидном новинарству. Појава Саше Поповића и „Гранда” трасирала је један нови турбо пут српске музике који је кренуо са Секом Алексић и Стојом, да би дошао до Тање Савић, Славице Ћуктераш, Раде Манојловић, а смена генерације дошла је појавом Александре Пријовић. 

Остаје носталгија за одличним дебатним форматом „Пирамида”. И скандал који је изазвао појављивање квиза „Тренутак истине”. Све су то били формати који су били лиценце. У почетку Пинк је имао сјајан филмски и серијски програм за који је био заслужан Роберт Немечек. 

И култну емисију „Љубав и мода” са увек интригантном Рушком Јакић. Око „Бебевизије” и „Курсаџија” су се стално водиле полемике, али нешто најбоље што је ТВ Пинк производила је био ситком „Љубав, навика, паника”. И „Никад извини”. Многи од култних ТВ лица нису више део ружичастог јата, али су обезбедили себи лепу каријеру. Почетак информативног програма створио је Јутарњи програм који су поставили „побегуље” са РТС Јована Јоксимовић и Срђан Предојевић. 

Почетак „Фарме” означио је истовремено и тренутак када је наша естрада кренула новим путем. Оног пута кад смо видели уплакану Марину Перазић, тужну Викторију, нову Зорицу Марковић, грађански рат на релацији рурални Милош Бојанић и урбани Фирчи у „Двору” почео је нови сегмент телевизије. Уследиле су „Задруге”, „Елите”.... а информативни програм је постојао све заступљенији тако да се Пинк полако претварао у  инфотејмент канал у ком као да никад није постојао Пеја и његова чувена емисија „А што не би могло” и диван, шлагерски шоу програм „За милион година”. 

Мотивација Жељка Митровића да отвори Народну телевизију представља амбицију и на СББ и на МТС мрежи да се врати нешто од оног старог Пинка. 

На том Пинку био је и први талас југоносталгије, ту су се појавили после толико година „Нови фосили”, Борис Новковић, Дорис Драговић. А онда је стао тај талас да се Пинк бави забавом и кренуло се ка информативи. Јована Јеремић је главна звезда и спрема се да извештава са америчких избора. 

Спрема се интеракција са друштвеним мрежама, јер примећен је пад гледаности телевизије, а Ред телевизија ће се модификовати.  За ди-џеј Жекса спремамо посебну колумну, јер његови прилози за биографију захтевају дубљу анализу. 

Пинк телевизија је огледало тога шта је историјски ово друштво прошло у последњих тридесет година. Свет се дели на фанове ружичасте телевизиије, оне који не могу да замисле живот без ње и на оне који заобилазе тај канал. У својој историји Пинк ће бити и место где је први пут било јавно сексање у живом програму и много псовања.

Многи политички историјски дуели десили су се управо на том месту. Од скривене камере са Чанком, Вељом Илићем и Миланом СТ Протићем до појаве Јоване Јеремић која је направила тотални земљотрес када је у питању схватање водитељског посла. Превише историје и узбуђења, стресова за ових последњих тридесет година и мислим да није баш све тако ружичасто како се чини. Ваљда се зато и кренуло са Народном телевизијом, да се народ мало више забави ако му је до забаве више.

Александар Филиповић