окоТВоко: Равнодушни према плачу

И колико је добро описао лицемерје посебно таблоидних медија. Имао сам прилику три пута да угостим Бору Ђорђевића и да се уверим колико је другачији приватно од оне видовите Шкорпије, која је увек знала да погоди праве стихове. Још из периода групе „Сунцокрет”, када је певао песму „Текла вода (Калино)” са Биљом Крстић, Снежаном Јандрлић и Горицом Поповић. Као студент новинарства уживао сам гледајући његов концерт 1988. године са Зораном Предином и Арсеном Дедићем. 

Ексклузивно за Дневник снимили смо једну емисију средином деведесетих година која никад није била емитована. Имала је више гостију. Одједном су се посвађали у студију једна певачица и композитор. Певачица и Бора ће се срести горе. И док је трајала дискусија Бора Ђорђевић је одрецитовао „Баба Јулу” и отпевао једну песму на плејбек. Емисија није била бункерисана не због лајавог Боре, него зато што је тадашњи централни комитет ПГП РТС звао да нас риба и пита какви су то скандали на тадашњем НС плусу. 

Тадашњи уредник, који је био гост, изјавио је да имам да вам трајем као Ужичка република. Срећа по све, њега и нас, потрајао је мало дуже. Емисија је нестала тако а нема трага шта се десило те 1998. године. Али, Бора Ђорђевић је диван човек. Дошао је код мене поново на БК телевизију 2002. године. 

Додуше, пошто је волео да попије и био потпредседник Партије обичних пијанаца, морао сам, као и за прву емисију, да идем на договор, јер није волео да носи мобилни. И данас на Јутјубу постоји сведочанство како смо имали леп интервју. Следећи пут Бора Ђорђевић и Миша Алексић су били код мене гости у „Таблоиду” на РТВ 2014. године, пред њихов солистички концерт у Новом Саду. 

Да, Бора је знао да сам ја онај младић са Новосадског сајма коме је концерт „Рибље чорбе” био први рок наступ на ком је био у животу. Увек сам уживао у разговору са њим, јер је био приватно сасвим другачији од оног који је волео да чита стихове из његове свеске.

 Као новинар, увек бих се сетио оног његовог рефрена у песми „На Западу ништа ново”. Звали су ме и из телевизије Информер и са ТВ Пинка да кажем коју о Бори Ђорђевићу. Иако сам ја партизан, а он четник, не би се идеолошки спорили. Иако ја ценим друга Тита, а он је написао песму „Ал Капоне” опет се не бисмо спорили јер свако треба да има право на своје мишљење. 

Пошто пишем књигу о познатим личностима, Бора Ђорђевић ће, као пристојан културан човек, који уме да чува професионалне тајне, бити високо рангиран на листи људи који су били моји гости. Никад га нисам гледао кроз политичке ставове, али стварно нам је новинарство постало „Два динара, друже”. 

„Погледај дом свој, анђеле, скини паучину с очију”. Видећеш, анђеле,  да је на сахрану Синише Павића дошло само троје људи. Видећеш, анђеле, да нисмо испратили Раду Ђуричин како доликује. Видећеш да нам је све исто и да није добро ово што нам се дешава у музици и медијима. Ево,  скоро па четрдесет и кусур година како сам слушао прве касете „Рибље чорбе” и како схватам какве сам паметне ствари чуо. 

О, заиста, како је лепо бити глуп. И, правила, правила, да би ме удавила или кичму савила, нека глупа правила. Стога, погледај мало медије, анђеле, и скидај појединцима паучину са очију. Али, плашим се да смо постали равнодушни према плачу.

Александар Филиповић