окоТВоко: Никад више, мило моје

Прве вечери гледали смо концерт уз класичну музику, забавну и евергрин музику, а друге концерт народне музике „Весело вече”, који је нешто дуже трајао, јер знамо да је Србија земља фолка. Колико је само богата историја Радио Београда могу да посведочим са својих пола века живота, јер сам одрастао уз „Весело вече”, „Индексово радио позориште”, „Туп, туп”, „Зелени мегахерц”, „Озон”, „Време спорта и разоноде”, и ноћни програм Радио Београда. На дивну музичку тему подсетио нас је на концерту Златко Манојловић у легендарној инструменталној нумери „Једној жени”. Хит нумеру „Аутобус у пола 6” подсетила нас је на легендарну емисију, а посебан шарм интерпретацији те песме је дала Изворинка Милошевић, популарна и код млађих генерација данас од Фејсбука, Инстаграма до Тиктока.

Заслужено, награду „Златни микрофон” добила је Лепа Лукић краљица народне музике која фасцинира виталношћу и енергијом, као и Стјепко Гут наш легендарни џез музичар. Било је дивно и погледати видео- честитку стогодишњег Војислава Бубише Симића. Биљана Крстић није само етно певачица, то је жена која са поносом може да каже да је музички уредник првог програма Радио Београда и то 40 година. Све што знам о поп музици осамдесетих чуо сам прво кад је Биља пустила. Велико освежење програма је било што се изашло из телевизијске политичке коректности и што су отпевана два највећа хита коју су прославили наши спортисти „Јутро је” Наде Топчагић и легендарну песму „Мики, Милане” Вере Матовић која је постала светски хит. Свакако кад неко хоће да докаже како је јавни сервис без предрасуда онда се позове Митар Мирић, али сви су причали о томе да је претерао са ботоксом и шта тај певач зна о обрвама, а да жене не знају, јер „не може нам нико ништа јачи смо од судбине”.

Нада Топчагић ће свакако понети титулу најексцентричније модне комбинације на црвеном тепиху. Најбоље је изгледала алфа и омега овог пројекта „гвоздена лејди” РТС-а Оливера Ковачевић. Ана Бекута се вратила у великом стилу на сцену и изгледала боље него икада. Највећа звезда на црвеном тепиху је био Славен Дошло који је певао песму „Зашто су данас девојке љуте”, Принц од Врање бриљирао је са песмом „Обриши сузе, драга” Бобе Стафановића и то су данашња два најзначајнија секс симбола која се појављују на РТС-у. Један ће сигурно да води и следећи српски избор за Песму Евровизије, док ће други бити озбиљан фаворит. Млађани баритон Марко Пантелић одушевио је интерпретацијом песме „Милкина кућа”. Зејна је одушевила интерпретацијом ромских песама, али је недостајала Оливера Катарина бар као гошћа у публици, а фалиле су и Весна Змијанац и Зорица Брунцлик, Мирослав Илић. Небојша Дугалић се није прославио интерпретацијом песме „Одисеја” као ни група Зана песмом „Мајстор за пољупце”.

То је био радио на коме је радила харизматична Дивна Карлеуша и где се миксовала забавна и народна музика и која ми је помогла да у тешким деведесетим годинама успешно приведем крај студирања. Нико га није ни поменуо да је постојао. Зашто више не постоји онако јака продукција плоча, као што је био ПГП РТБ. Остаје и питање зашто у самом преносу није било више водитеља и уредника Радио Београда и Београда 202, јер су то медији који данас бране нашу професију.

Данас Радио Београд има осам платформи на којима емитује програм и утицајан је и у овим дигиталним временима. Пола века свог живота провео сам уз Радио Београд. Хвала свим новинарима, музичким уредницима, спортским репортерима за све лепо што су ми пружили у животу. Толико квалитетних људи је радило на том програму да РТС прави сваког викенда програм не би могао да поброји толико квалитетне људе и програм. Али, лепо је написао Душко Радовић за најлепшу песму Бисере Велетанлић - „Никад више, мило моје”. У медијима се све променило. Само ће радио да траје док је света и века. Никад више, мило моје, а играле се делије насред земље Србије.