okoTVoko: Trideset godina ružičaste ere

Mnogo plima i oseka, kao i život naš nasušni. U poslednje tri decenije ružičasta televizija je imala veliki uticaj na masovnu kulturu u Srbiji, na dens muziku preko Siti kluba i Siti rekordsa. Setite se samo „Plavog slona” Grupe „Twins” i Ere Ojdanića i „Bila kako svira pesmu mira na saksofonu”. To, naravno, nije pomoglo da ne dođe do rušenja  zgrade TV Pink petog oktobra. Potom je usledila nova era, kada su bubnjari Dragoljuba Đuričića ušli u zgradu ružičaste televizije i kad je Olivera Kovačević krenula da radi „Klopku” i završila kao prva obučena žena na stranicama „Plejboja”. 

Minimaks je vladao svojom „Minimaksovizijom”, a Boško Jakovljević postavio standarde urbanog programa. Dejan Deki Pantelić je bio predstavnik dobre zabave. „Svet plus” i Jelena Bačić Alimpić doneli su početak revolucije u tabloidnom novinarstvu. Pojava Saše Popovića i „Granda” trasirala je jedan novi turbo put srpske muzike koji je krenuo sa Sekom Aleksić i Stojom, da bi došao do Tanje Savić, Slavice Ćukteraš, Rade Manojlović, a smena generacije došla je pojavom Aleksandre Prijović. 

Ostaje nostalgija za odličnim debatnim formatom „Piramida”. I skandal koji je izazvao pojavljivanje kviza „Trenutak istine”. Sve su to bili formati koji su bili licence. U početku Pink je imao sjajan filmski i serijski program za koji je bio zaslužan Robert Nemeček. 

I kultnu emisiju „Ljubav i moda” sa uvek intrigantnom Ruškom Jakić. Oko „Bebevizije” i „Kursadžija” su se stalno vodile polemike, ali nešto najbolje što je TV Pink proizvodila je bio sitkom „Ljubav, navika, panika”. I „Nikad izvini”. Mnogi od kultnih TV lica nisu više deo ružičastog jata, ali su obezbedili sebi lepu karijeru. Početak informativnog programa stvorio je Jutarnji program koji su postavili „pobegulje” sa RTS Jovana Joksimović i Srđan Predojević. 

Početak „Farme” označio je istovremeno i trenutak kada je naša estrada krenula novim putem. Onog puta kad smo videli uplakanu Marinu Perazić, tužnu Viktoriju, novu Zoricu Marković, građanski rat na relaciji ruralni Miloš Bojanić i urbani Firči u „Dvoru” počeo je novi segment televizije. Usledile su „Zadruge”, „Elite”.... a informativni program je postojao sve zastupljeniji tako da se Pink polako pretvarao u  infotejment kanal u kom kao da nikad nije postojao Peja i njegova čuvena emisija „A što ne bi moglo” i divan, šlagerski šou program „Za milion godina”. 

Motivacija Željka Mitrovića da otvori Narodnu televiziju predstavlja ambiciju i na SBB i na MTS mreži da se vrati nešto od onog starog Pinka. 

Na tom Pinku bio je i prvi talas jugonostalgije, tu su se pojavili posle toliko godina „Novi fosili”, Boris Novković, Doris Dragović. A onda je stao taj talas da se Pink bavi zabavom i krenulo se ka informativi. Jovana Jeremić je glavna zvezda i sprema se da izveštava sa američkih izbora. 

Sprema se interakcija sa društvenim mrežama, jer primećen je pad gledanosti televizije, a Red televizija će se modifikovati.  Za di-džej Žeksa spremamo posebnu kolumnu, jer njegovi prilozi za biografiju zahtevaju dublju analizu. 

Pink televizija je ogledalo toga šta je istorijski ovo društvo prošlo u poslednjih trideset godina. Svet se deli na fanove ružičaste televiziije, one koji ne mogu da zamisle život bez nje i na one koji zaobilaze taj kanal. U svojoj istoriji Pink će biti i mesto gde je prvi put bilo javno seksanje u živom programu i mnogo psovanja.

Mnogi politički istorijski dueli desili su se upravo na tom mestu. Od skrivene kamere sa Čankom, Veljom Ilićem i Milanom ST Protićem do pojave Jovane Jeremić koja je napravila totalni zemljotres kada je u pitanju shvatanje voditeljskog posla. Previše istorije i uzbuđenja, stresova za ovih poslednjih trideset godina i mislim da nije baš sve tako ružičasto kako se čini. Valjda se zato i krenulo sa Narodnom televizijom, da se narod malo više zabavi ako mu je do zabave više.

Aleksandar Filipović