Млада кантауторка ТАМАРА ПОПОВИЋ ТАМ о наступу на предстојећој „Песми за Евровизију”: „Биће занимљиво, енергично и бајковито”

Млада кантауторка своје песме представља као енергичну музику посвећену женама, њиховој сензуалности и независности. Завршила је продукцију на Факултету драмских уметности, а музичку каријеру започела је 2019. године, када је објавила свој први сингл „Како треба”. Године 2020. потписала је уговор са продукцијском кућом „Universal Music Serbia” након чега у континуитету ниже синглове којима јасно доказује своје место у поп музици, употпуњеној призвуцима других актуелних жанрова. 

Осим што пише текстове, музику и копродуцира своје песме, ради и за друге извођаче. До сада се публици представила кроз моћне синглове који откривају различите делове њене личности. 

То је учинила и кроз мистичну песму „Дурум, дурум”, којом ће се на „Песми за Евровизију” представити у другом полуфиналу, 27. фебруара, под редним бројем седам. Ова песма заинтересовала је и интернационалне евровизијске фанове, који жељно ишчекују Тамарин наступ, а у разговору за „Дневников” ТВ магазин там открива да ли је њена песма пробудила жељу за учешћем на овом фестивалу или је она наменски рађена баш за такмичење. 

– Наменски је рађена за фестивал. Идеја ми је била да направим одвојени свет од свега што сам до сада радила, али да се осети да је део „там универзума”. Жељу за учешћем су пробудили дивни људи који уживају у мојој музици – прича за наш лист млада кантауторка. 

Многе је изненадио текст, али и назив ваше песме, којом ћете се такмичити. Пшеница и неолит у традиционалном звуку, који је обликован у модеран звук. Шта вас је одвукло на ово необично музичко путовање и можете ли нам открити само значење назива у контексту песме? 

– Хтела сам да изађем из себе и посегнем за колективним. Заронила сам у историју, што ме је довело до праисторије, односно неолитске револуције, где сам пронашла нешто исконско и инспиративно. Дурум је врста тврде пшенице, коју су, заједно са другим врстама, људи кренули да култивишу у том периоду и на тај начин могли да оснују прва стална насеља. Више нису морали да се селе у потрази за храном. Дурум се култивише и користи и данас у исхрани и представља нераскидиву повезницу са тадашњим временом. Спојили смо модерни електро звук са прималним ритмовима, који се крију у свима нама и везују нас за наше претке. 

Јесте ли склони иначе да у стварању музике истражујете историју и уметност или вас саме речи и ноте одвуку на једно такво путовање?

– Када стварам музику увек постоји инстинкт који ме води ка одређеним темама. Радозналост ме вуче на различите стране, увек желим да истражим нови звук, да испричам неку нову причу о историји или уметности. Раније је било углавном уско повезано са мојим емотивним животом, а сада осећам да могу да се пружим даље и шире. Постоје многи делови мене које нисам показала, а успут се мењам и растем.

Имајући у виду да је ово ваше прво учешће на националном избору за нашег представника на Евровизији, колико вам је било важно да то што отпевате „личи” на вас, а опет, превазилази национално? 

– Мислим да сам пронашла златну средину. Полазна тачка ми је била моја песма „Погана”, па се одатле све разгранало уз разне референце и истраживања. Речи садрже поетичност нашег језика, музички елементи се поклапају са традицијама многих земаља, а задржали смо и савремени звук и продукцију за љубитеље урбаније музике. 

Како сазнајемо, вредно припремате и наступ са екипом из Новог Сада. Колико ће сценски наступ бити захтеван и како сада визуелно, не само кореографијом, ваша појава на сцени мора и може да испрати вашу песму? 

– Радим са екипом из „Inspire” клуба из Новог Сада. Долазим неколико пута недељно у ваш лепи град, што није ништа ново, јер је то екипа са којом и иначе радим све концерте. Поздрав за Игора, Јовану, Анђелу и Филипа. Што се тиче целокупног наступа, док сам правила песму сам паралелно замишљала њен визуелни приказ. У режији и визуалима ми је најбитнији члан тима Коста Ђураковић, који је био део Констрактине екипе 2022. године. Како се сви елементи склапају у једно са приближавањем такмичења то сам све поноснија на целокупан пројекат. Биће занимљиво, енергично и бајковито. 

Све је више младих и аутентичних извођача на овом такмичењу. Колико је инспиративно наћи се међу таквом конкуренцијом поготово у једном комерцијалном такмичењу, које, делује бар, све више отвара врата нечему што се назива алтернативним?

– Одушевљена сам што је алтернатива преузела ове године. Баш та пракса у претходних неколико такмичења била је део мотивације да се пријавим. Драго ми је што се даје простор и шанса младим и другачијим уметницима на терену где није увек најбитније колико си популаран. 

Да ли вам је ово такмичење улило неку нову креативност за стварање музике која би била својеврсни излет у нешто другачије?

– Никада у досадашњем стваралачком животу нисам била срећнија и захвалнија. Шта год да се догоди, овај процес је круцијалан у мом даљем наставку стварања. Подржана сам јаким креативним тимом, али и организацијом и продукционим вештинама Милице Фајгељ, са којом сарађујем од прошле године. Након свега овога се враћам мом дебитантском албуму, који стрпљиво чека да га завршим. 

Како генерално посматрате Евровизију и шта за вас она симболише?

– Од детињства је пратим и јако ми је важна. Симболише слављење уметности и различитости и има трансформативни ефекат на живот свих учесника, па и гледалаца. 

Владимир Бијелић