УМЕТНИЦА ЈЕ ДОБИЛА КЊИЖИЦУ ПА САД ИДЕ КОД ДОКТОРА! КОНСТРАКТА на „Песми за Евровизију” поново шаље важну поруку Европи: „Човек тражи начине да му буде боље, али му то 'боље' увек измиче”
Када је пре две године на „Песми за Евровизију” аутентичним наступом са изузетно јаком поруком тријумфовала изводећи песму „Ин Цорпоре Сано”, Ана Ђурић, познатија као Констракта, постала је симбол промене на домаћој музичкој сцени и понудила јавности некомерцијални, а, опет, пријемчив приступ уметности и шоубизнису.
Њене речи, отпеване српским језиком, разумели су практично сви, што ју је и определило за одлазак на Евровизију, на којој је 2022. године у Торину представљала Србију и заузела високо пето место.
Уметница која „нема књижицу” проговорила је тада о односу према здрављу, а сада је спремна на, како каже, епизоду број два. На овогодишњој „Песми за Евровизију” наступиће у другом полуфиналу, 29. фебруара, под редним бројем 12, са песмом „Ново, боље”. Овога пута пева о робовању непрекидном измичућем бољитку и недостижној жељи за новим и бољим јер, како каже у песми, „шта зна жеља шта је недохватљиво”.
У разговору за „Дневник” Констракта открива позадину стихова ове песме, за коју је сама написала текст, док музику и аранжман уз њу потписују и Милован Бошковић и Јован Антић.
Враћате се на „Песму за Евровизију” уобличавајући концепт који сте започели 2022. године. Опет из првог лица дајете коментар о данашњем друштву. Поново је „здраво тело, али проблематичан ум”. Зашто опет ова тема?
– Вероватно ме негде притиска па ја онда о томе и причам (смех). Видим да су најчешћи коментари: „Добила је књижицу, па сад иде код доктора” (смех), пошто се ја у песми обраћам доктору као неком лицу коме се обраћаш када ти је потребна нека помоћ а, у суштини, у питању је нешто што знамо одавно и тема која је обрађена већ хиљаду пута. То је вечити прогрес, бољитак и потреба за нечим новим.
У тој потрази за нечим новим кажете: „Ова глава да је мало способнија ово кило 'леба могло би да буде два. Знам за боље, еј, откад сам се родила и вичем: не ваља, не ваља, не ваља”. Која је порука ових стихова, који се, ипак, одмичу од главне теме песме?
– Јесте, има разних углова те теме. Конкретно, тај стих се односи на ту тзв. респонсибилизацију, коју карактерише то да се одговорност за твој учинак уствари преписује на тебе. То је све део данашњег глобалног окружења и, онда, када нешто не успеваш да постигнеш, иако ниси ни друштвено функционалан опет осећаш да си за то сам крив, а чини ми се да није то баш тако. То је све део окружења, али је и системска ствар.
Може ли се уопште постићи то што нам се стално поставља да будемо најбоља верзија себе или је веровање у то потпуно бесмислено у данашњици?
– Мислим да је бесмислена та тескоба. Апсолутно није потребна, али тешко је до једног таквог сазнања доћи. Мислим да човек перманентно, наравно, тражи начине да му буде боље, али сада је окружење такво да то „боље” апсолутно увек измиче, јер увек има нешто што је ипак „мало боље”. И онда те оставља у тој једној непријатној позицији. Ти постајеш роб тражењу тог нечег бољег. Не знамо ни шта је то боље, једноставно нам нон-стоп измиче. Ту нема границе. Жеља се стално продукује. То су старе приче, али и даље раде.
Недавно сте у једном интервјуу рекли: „Заборавила сам нешто да кажем, па сад морам да се вратим да завршим причу”. Шта је то остало недоречено на евровизијској сцени?
– То јесте била шала (смех), али сам хтела да подвучем да смо радећи на песми „Ново, боље” схватили да је ово епизода број два, јер у суштини, иста је поставка ствари. С једне стране је тај идеолошки наратив, а са друге сам ја, која се клацка на клацкалици од неке свести о тој тескоби до тога да заиста и учествујем у свему томе. У том смислу је исто, иако ова песма уопште није ни прављена за „Песму за Евровизију” него је то мој круг интересовања. Некако се испоставило да песма може да конкурише на такмичење, будући да има то трајање од три минута.
Нећете нам, претпостављам, открити како ће изгледати овога пута сам наступ, али ме занима да ли ћете га опет концептуално уобличити и може ли поново да се деси да на сцени будете у одређеној улози?
– „Епизода два” мислим да говори сасвим довољно о томе, а такође и наслов „Ново, боље” (смех). Није битно да откривам, сачекаћемо да направимо ефекат изненађења, који је потпуно у супротности са тематиком о којој ја причам. То изненађење је исто тако карактеристично - желимо да нас стално нешто изненађује и надражује.
Да ли сад и ви сами, уз ваш тим, стављате пред себе задатак да то што будете презентовали мора да буде ново и боље?
– Напротив! Не гледамо да то буде ново и боље, нити ће бити, него, просто, желимо да наступ одрадимо у складу са овим фестивалом, али да не причам даље, јер бих вам испричала шта је поента наступа (смех). Остајем тојанствена до краја, кобајаги (смех).
Занимљив је био коментар аутора популарног Јутјуб канала „wiwibloggs” који је снимајући реакцију на вашу овогодишњу песму рекао: „Не разумем шта Констракта каже у песми, али се слажем се са њом, јер је мама. Дај ми све и ја ћу узети, Констракта, буди моја докторица”. Да ли сад можемо да очекујемо такав тренд конзумирања ваше песме, генерално?
– (смех) Не знам, видећемо, прошли пут је та реакција кренула након овдашње победе, а сада смо у другачијој позицији, тако да смо већ сад при објављивању песме избили ту при врх. Бресквица је за три копља испред свих нас заједно, али опет је слушана наша песма. Далеко смо од оне ситуације из 2022. године, јер смо тада тек након „Песме за Евровизију” добили слушаност. Видећемо, не знам ни сама. Не могу да оценим. Нисам сигурна да можемо да постигнемо успех песме „Ин Цорпоре Сано” нити је то неки циљ. Мислим да је то јако тешко.
И то што се о новој песми и вашем поновном учешћу толико већ сада говори може да се тумачи као успех, зар не?
– Јесте. То је за нас сасвим довољно. Имамо неку слушаност, доста прегледа, чуло се и све је у реду. Нажалост, без обзира на све, од када смо изашли из евровизијске платформе не успевамо да дођемо до шире публике. То је тако. Е, сад, не знам од чега то зависи... да ли од наше способности? Јер да смо мало способнији је л’… (смех). Овде се то већ некако исплатило.
Својом победом на овом такмичењу отворили сте врата нечему што је другачије, што је било мање видљиво, а опет је концептуално обојено и враћа евровизијску еуфорију у нашу земљу. Јесу ли можда неки мање искусни или мање видљиви извођачи сада тражили неки савет, разговор са вама како да пробају нешто што је слично или на истом трагу?
– Не, не могу да кажем да ми се ико обратио, али су потражили чланове мог тима, да са њима можда раде, а мени се нико конкретно није обратио, али генерално, чини ми се да нисмо само ми били одговорни за то отварање. То је некако заједнички посао с једне стране РТС-а, који је стварно уложио напор да то сад буде продукцијски изведено мало боље и са друге стране оно што смо ми донели јесте начин на који то може да се одради. И видим да јесте било инспиративно.
Како вам сада изгледају дани, будући да, практично, и нисте желели да се поново такмичите на „Песми за Евровизију”, а потенцијално вас очекује напоран темпо?
– Не могу да кажем да нисам желела, то би било бесмислено, али тачно је да није моја идеја била да се пријавимо, нити би мени више икада тако нешто пало на памет, али када се ради у тиму мораш негде да направиш и неки компромис. Са друге стране, то такмичење је лепо. Извођачи имају озбиљне припреме, морају да се посвете конкретном задатку, то је све лепо. Нама припреме крећу од 15. фебруара, али до сада смо већ морали да осмислимо тај неки концепт и да га пошаљемо, тако да су оне на неки начин већ и почеле.
Владимир Бијелић
