ЧЛАНОВИ БЕНДА „МАРШАЛИ” ПОСЛЕ „ПЕСМЕ ЗА ЕВРОВИЗИЈУ” открили све о свом учешћу: „Не вијамо комерцијалу по сваку цену”

У завршници фестивала заузели су девето место. Састав бенда чине Катарина Пивнички, која свира соло гитару, Немања Радосављевић за бубњевима, Душан Ивановић на бас гитари, чије звуке употпуњује клавијатура Матеје Стражмештерова. На челу бенда је Страхиња Танасијин, главни вокал и ритам гитариста, који је за „Дневников” ТВ магазин открио утиске након наступа на ПЗЕ, као и детаље њиховог креативног процеса приликом стварања песама. Овај ауторски састав, основан 2023. године, до сада је објавио пет синглова, учествовао на неколико музичких такмичења и одржао мноштво свирки - како као предгрупа, тако и као самостални бенд.

С обзиром на то да сте ушли у финале, како бисте описали своје укупно искуство на „Песми за Евровизију”? Шта вам је било најизазовније, а шта најлепше у овом процесу?

– Учествовање на ПЗЕ је једна сјајна прича, драго нам је што смо јe остварили на самом почетку наше каријере, још увек млади. Целокупно искуство је за нас свакако било најзахтевније до сад, али забаве није мањкало тако да на крају крајева гледамо на то као на позитивно дешавање. Најзахтевнији део било је путовање до Београда и назад сваки други дан, где бисмо већ исцрпљени стизали на Кошутњак, али бисмо се брзо окрепили уз помоћ њихове одличне кухиње. Најлепша ствар у читавом процесу били су колачи „ледена коцка” које смо имали прилику да једемо тек на крају припрема, сигурно је то била награда за све што смо прошли.

Ваша песма „По полицама сећања” је наишла на одличан пријем, а какве су биле реакције публике и колега музичара након финала?

– Песма, иако јесте у нашем фазону, засигурно није најбоља коју имамо, али се приликом пријаве прва нашла „под руком”. Ипак, то није сметало ни колегама ни пријатељима који су уз нас били од почетка ПЗЕ приче. Засигурно су сви други били узбуђенији и поноснији на нас од нас самих, јер на ПЗЕ ни у једном моменту нисмо гледали као на врхунац наше каријере, већ као на занимљиво искуство.

Ваша песма се описује као „експериментална” у контексту данашњих стандарда ПЗЕ. На који начин мислите да се ваша песма издвојила од осталих и колико вам је било важно да задржите аутентичност упркос формату такмичења?

– За мене су све песме које су имале музику у себи биле аутентичне на себи својствен начин, па тако и наша. Наша песма свакако јесте у оквиру жанра који мом уху највише годи, па се по мом мишљењу баш због тог мелодичног жанра и издвојила. Од почетка смо знали да се нећемо измотавати, бар не док смо у улогама „Маршала”, били смо онакви какви јесмо и на свиркама, нисмо ишли далеко од тога, јер желимо да нас људи гледају такве на наступима, без стварања лажне слике. 

Ваша музика се ослања на традицију бечејске сцене и бендова попут „Еве Браун”. Колико вам је важно то наслеђе и на који начин га прилагођавате својој генерацији?

– Рекао бих да смо по неговању бечејске традиције највеће локалпатриоте, али нисмо ми криви што је бечејска музика толико добра. Као узоре гледамо свакако и „PopCycle”, „Mizu”, „Super S Karamelom” и друге, а изнад свих свакако Владу Дивљана, чија je песма „Маршал” и крстила наш бенд. Волели бисмо да се преко нас тај круг слушалаца прошири, јер је велика штета пропустити тај мелодични звук поп-рок-а.

Како изгледа ваш креативни процес од прве идеје до финалне песме, и на који начин се ваши индивидуални доприноси уклапају у заједнички ауторски израз?

– Катарина и ја идивидуално, а у скорије време и заједнички, радимо на новим песмама, a те које радимо заједно обично су и најбоље. На пробу доносимо необрађене материјале са идејама, најчешће у самом обликовању песама, поред мене и Катарине, буде укључен Немања.

Колико су вам такмичења помогла у грађењу музичког идентитета?

– Сва такмичења била су само добре потврде да то што радимо радимо добро, ни на једно нисмо гледали као на преломну тачку у каријери, јер је такмичења било мало, а и ми смо млади. Учествовали смо на „Рок Сербики”, „БЕДЕФ”- у, „Бунт”-у и актуелној ПЗЕ. Упознали смо добре и занимљиве људе и добро се забавили, то је, по мом мишљењу, главна поента.

Какав је ваш поглед на музичку индустрију данас и колико је тешко младим бендовима да дођу до већег броја слушалаца?

– Крајње трагикомична ситуација. Ипак, ми свирамо јер то волимо, па је бар у томе добра ствар, јер не вијамо комерцијалу по сваку цену. Знамо ко смо и шта смо, знамо да радимо ово првенствено за нас и због нас, па тек онда за остале, ко воли нек изволи.

Ивана Јапунџа