INTERVJU
ČLANOVI BENDA „MARŠALI” POSLE „PESME ZA EVROVIZIJU” otkrili sve o svom učešću: „Ne vijamo komercijalu po svaku cenu”
Mladi bečejski bend „Maršali” izborio je svoje mesto u finalu ovogodišnjeg takmičenja „Pesma za Evroviziju” (PZE), osvojivši simpatije publike kako pesmom „Po policama sećanja”, tako i svojom harizmom.
U završnici festivala zauzeli su deveto mesto. Sastav benda čine Katarina Pivnički, koja svira solo gitaru, Nemanja Radosavljević za bubnjevima, Dušan Ivanović na bas gitari, čije zvuke upotpunjuje klavijatura Mateje Stražmešterova. Na čelu benda je Strahinja Tanasijin, glavni vokal i ritam gitarista, koji je za „Dnevnikov” TV magazin otkrio utiske nakon nastupa na PZE, kao i detalje njihovog kreativnog procesa prilikom stvaranja pesama. Ovaj autorski sastav, osnovan 2023. godine, do sada je objavio pet singlova, učestvovao na nekoliko muzičkih takmičenja i održao mnoštvo svirki - kako kao predgrupa, tako i kao samostalni bend.
S obzirom na to da ste ušli u finale, kako biste opisali svoje ukupno iskustvo na „Pesmi za Evroviziju”? Šta vam je bilo najizazovnije, a šta najlepše u ovom procesu?
– Učestvovanje na PZE je jedna sjajna priča, drago nam je što smo je ostvarili na samom početku naše karijere, još uvek mladi. Celokupno iskustvo je za nas svakako bilo najzahtevnije do sad, ali zabave nije manjkalo tako da na kraju krajeva gledamo na to kao na pozitivno dešavanje. Najzahtevniji deo bilo je putovanje do Beograda i nazad svaki drugi dan, gde bismo već iscrpljeni stizali na Košutnjak, ali bismo se brzo okrepili uz pomoć njihove odlične kuhinje. Najlepša stvar u čitavom procesu bili su kolači „ledena kocka” koje smo imali priliku da jedemo tek na kraju priprema, sigurno je to bila nagrada za sve što smo prošli.
Vaša pesma „Po policama sećanja” je naišla na odličan prijem, a kakve su bile reakcije publike i kolega muzičara nakon finala?
– Pesma, iako jeste u našem fazonu, zasigurno nije najbolja koju imamo, ali se prilikom prijave prva našla „pod rukom”. Ipak, to nije smetalo ni kolegama ni prijateljima koji su uz nas bili od početka PZE priče. Zasigurno su svi drugi bili uzbuđeniji i ponosniji na nas od nas samih, jer na PZE ni u jednom momentu nismo gledali kao na vrhunac naše karijere, već kao na zanimljivo iskustvo.
Vaša pesma se opisuje kao „eksperimentalna” u kontekstu današnjih standarda PZE. Na koji način mislite da se vaša pesma izdvojila od ostalih i koliko vam je bilo važno da zadržite autentičnost uprkos formatu takmičenja?
– Za mene su sve pesme koje su imale muziku u sebi bile autentične na sebi svojstven način, pa tako i naša. Naša pesma svakako jeste u okviru žanra koji mom uhu najviše godi, pa se po mom mišljenju baš zbog tog melodičnog žanra i izdvojila. Od početka smo znali da se nećemo izmotavati, bar ne dok smo u ulogama „Maršala”, bili smo onakvi kakvi jesmo i na svirkama, nismo išli daleko od toga, jer želimo da nas ljudi gledaju takve na nastupima, bez stvaranja lažne slike.
Vaša muzika se oslanja na tradiciju bečejske scene i bendova poput „Eve Braun”. Koliko vam je važno to nasleđe i na koji način ga prilagođavate svojoj generaciji?
– Rekao bih da smo po negovanju bečejske tradicije najveće lokalpatriote, ali nismo mi krivi što je bečejska muzika toliko dobra. Kao uzore gledamo svakako i „PopCycle”, „Mizu”, „Super S Karamelom” i druge, a iznad svih svakako Vladu Divljana, čija je pesma „Maršal” i krstila naš bend. Voleli bismo da se preko nas taj krug slušalaca proširi, jer je velika šteta propustiti taj melodični zvuk pop-rok-a.
Kako izgleda vaš kreativni proces od prve ideje do finalne pesme, i na koji način se vaši individualni doprinosi uklapaju u zajednički autorski izraz?
– Katarina i ja idividualno, a u skorije vreme i zajednički, radimo na novim pesmama, a te koje radimo zajedno obično su i najbolje. Na probu donosimo neobrađene materijale sa idejama, najčešće u samom oblikovanju pesama, pored mene i Katarine, bude uključen Nemanja.
Koliko su vam takmičenja pomogla u građenju muzičkog identiteta?
– Sva takmičenja bila su samo dobre potvrde da to što radimo radimo dobro, ni na jedno nismo gledali kao na prelomnu tačku u karijeri, jer je takmičenja bilo malo, a i mi smo mladi. Učestvovali smo na „Rok Serbiki”, „BEDEF”- u, „Bunt”-u i aktuelnoj PZE. Upoznali smo dobre i zanimljive ljude i dobro se zabavili, to je, po mom mišljenju, glavna poenta.
Ne želimo da budemo ispod površine
Gde vidite „Maršale” za pet godina? Da li se radije vidite kao underground bend sa vernom publikom ili kao veliki bend na glavnoj sceni?
– Svakako ćemo pokušati da pobegnemo od te underground scene, jer smatramo da naša muzika nije nešto što treba da se stavlja ispod površine, kao ni mnogi drugi žanrovi koji se smatraju undergound-om. Ipak titulu undergrounda zaradiš zbog nepovoljne situacije u društvu, a u Srbiji kako se čini, sve osim kičošundovskih izdanaka biće underground.
Kakav je vaš pogled na muzičku industriju danas i koliko je teško mladim bendovima da dođu do većeg broja slušalaca?
– Krajnje tragikomična situacija. Ipak, mi sviramo jer to volimo, pa je bar u tome dobra stvar, jer ne vijamo komercijalu po svaku cenu. Znamo ko smo i šta smo, znamo da radimo ovo prvenstveno za nas i zbog nas, pa tek onda za ostale, ko voli nek izvoli.
Ivana Japundža
