ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Сремска добродошлица совињону
Совињон блан није више странац у сремским подрумима. Попут кабернеа, пиноа црног, шардонеа и других европских, боље речено француских сорти, он је за Сремца био странац све до недавно.
Ризлинг италијански или грашац бели, како је у давној прошлости називан, одувек је за Сремца био нешто његово. Он га је ретко кад разочарао, међу многим бућкуришима који се точе у Срему, он у грашцу види нешто од домаће позузданости: пије га као кад с рођацима разговара, како би рекао Бела Хамваш.
Међу црним сортама Сремци нису имали свог миљеника; у време бивше Југославије били су задужени искључиво за производњу белих вина. У време распада земље, завладала је у свету мода црних вина и Сремац се није дуго премишљао: определио се за мерло, црни пино, каберне, совињон и фран. У новије време и пробус, којег су креирали селекционери у Сремским Карловцима.
Код белих, грашац је и даље водећа сорта. Прате га ризлинг рајнски, траминац, неопланта, бургундац бели, и планетарно најпопуларнији шардоне. Последње две деценије у први план избија сила, новорођено чедо у сремскокарловачкој ковачници нових сорти. Већа пажња висококвалитетним светским сортама посвећује се тек у новије време. Шприцерашка ера која је, нажалост, дуго владала, коначно је отишла у заборав. Грађанство код нас није имало право на хедонистички садржај. Држало се да су то ниже страсти недостојне нашег радног човека у социјализму.
Развојем винске културе осећа се жеђ и за винима високе и највише каквоће. Виноградари се окрећу сортама у којима се хармонија арома и укуса уздиже на ниво уметности. А то су (рајнски) шардоне и совињон. Три беле сорте најпопуларније на свету. Шардоне је први, за друго место боре се преостале две. Тренутно совињон је, ако је судити по признањима, у великој предности над ризлингом који је у наше винограде стигао много раније од њега.
Прастара француска сорта, за коју Французи кажу да је „краљ вина и вино краљева” наше сремско „станарско право” стекло је крајем прошлог века. Почетком 21. века, на Карагачи, сунчаној заравни Фрушке горе, у близини Новог Сада, петроварадинска винарија „Фрушкогорац” посадила је виноград на 23 хектара тако да је, уз раније подигнуту плантажу, постала власник винограда величине 95 хектара.
Са новопосађених десет хектара совињон је проширен на укупно 17,5 хектара. Три даме које су водиле „Фрушкогорац” Ратка Босанчић, руководилац винограда, Весна Роботић, заштитар винове лозе од болести и штеточина и Мира Попов, технолог за прераду грожђа у вино, одлучиле су се да новом садњом плантажу прошире са три сорте: совињон, траминац и ризлинг. Све три погодне за земљу и климу Фрушке горе.
Саднице су купљене у Раушеду у Италији. Калемови су произведени по стандардима Европске уније у највећем светском расаднику „Vivai sopperative Rauscedo”. Определиле су се за клонове који дају знатно боља вина од популације, што је пракса у целом свету. Након дегустације вина од двадесетак различитих клонова и у разговорима са италијанским стручњацима изабрана су два клона совињона која ће се најбоље снаћи на Карагачи.
То су најстарији клон совињона, R3 селекциониран пре више од пола века и новији клон 108. Вино првог је веома ароматично - на зелену паприку и зрело воће, а карактерише га и добар садржај укупних киселина. Вино другог клона је благо мирисно, хармонично, а грожђе је са великим процентом шећера. Са 17,5 хектара „Фрушкогорац” је озбиљно кренуо према својим љубитељима као врхунско вино са географском заштитом.
Уврштен је у породицу НАВИП-ових најбољих белих вина под заједничким именом Варадин. У њој су били још и траминац, карловачки ризлинг и италијански ризлинг. Анкетирајући љубитеље вина пре више од двадесет година забележио сам речи једног зубара: „Довољно га је само једном пробати да би постао његов обожаватељ”. Убрзо је стекло титулу Вино године које додељује Скупштина наше Покрајине.
Нажалост, прилика да уживамо у совињону „Фрушкогорца” као и у другим белим винима НАВИП-а, била је кратког века. Догодило се оно, познато попут „Дошли Немци...” Ко зна зашто је то добро, како се теши наш човек. Дошла су нова времена. Обнова нашег виноградарства и винарства заснована на малим породичним винаријама уместо великих индустријских, друштвених, брзо се потврдила као исправна.
Квалитет наших вина отишао је у небеса. Бели совињон је својим најновијим манифестацијама показао да је буквално немогуће не постати његов доживотни заробљеник.
Винарија „Винум” др Милана Убавића у Паризу на најстрожем оцењивању, на коме медаље осваја само 30 посто пријављених вина, осваја сребро (за злато му је недостајао само један поен).
На великом европском винском скупу „Wine Vision by Balkan”, винарија „Крсташица” у Иригу, Обрена Мучибабића, 2023. године осваја платину, коју у 2024. потврђује винарија Предрага Бајила у Сремским Карловцима. Да не набрајам даље, признања, домаћа и светска, која стижу у Срем, довољно говоре да потенцијал ове племените сорте не даје изузетна вина само у вољеној долини Лоаре у Француској.
Да би се доживело усхићење у чаробним мирисима и врхунској финоћи једног великог белог совињона потврђује се да није неопходно држати се само славне француске покрајине. Срем је земља недокучивих тајни.
