VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Sremska dobrodošlica sovinjonu

Rizling italijanski ili grašac beli, kako je u davnoj prošlosti nazivan, oduvek je za Sremca bio nešto njegovo. On ga je retko kad razočarao, među mnogim bućkurišima koji se toče u Sremu, on u grašcu vidi nešto od domaće pozuzdanosti: pije ga kao kad s rođacima razgovara, kako bi rekao Bela Hamvaš. 

Među crnim sortama Sremci nisu imali svog miljenika; u vreme bivše Jugoslavije bili su zaduženi isključivo za proizvodnju belih vina. U vreme raspada zemlje, zavladala je u svetu moda crnih vina i Sremac se nije dugo premišljao: opredelio se za merlo, crni pino, kaberne, sovinjon i fran. U novije vreme i probus, kojeg su kreirali selekcioneri u Sremskim Karlovcima. 

Kod belih, grašac je i dalje vodeća sorta. Prate ga rizling rajnski, traminac, neoplanta, burgundac beli, i planetarno najpopularniji  šardone. Poslednje dve decenije u prvi plan izbija sila, novorođeno čedo u sremskokarlovačkoj kovačnici novih sorti. Veća pažnja visokokvalitetnim svetskim sortama posvećuje se tek u novije vreme. Špriceraška era koja je, nažalost, dugo vladala, konačno je otišla u zaborav. Građanstvo kod nas nije imalo pravo na hedonistički sadržaj. Držalo se da su to niže strasti nedostojne našeg radnog čoveka u socijalizmu.

Razvojem vinske kulture oseća se žeđ i za vinima visoke i najviše kakvoće. Vinogradari se okreću sortama u kojima se harmonija aroma i ukusa uzdiže na nivo umetnosti. A to su (rajnski) šardone i sovinjon. Tri bele sorte najpopularnije na svetu. Šardone je prvi, za drugo mesto bore se preostale dve. Trenutno sovinjon je, ako je suditi po priznanjima, u velikoj prednosti nad rizlingom koji je u naše vinograde stigao mnogo ranije od njega. 

Prastara francuska sorta, za koju Francuzi kažu da je „kralj vina i vino kraljeva” naše sremsko „stanarsko pravo” steklo je krajem prošlog veka. Početkom 21. veka, na Karagači, sunčanoj zaravni Fruške gore, u blizini Novog Sada, petrovaradinska vinarija „Fruškogorac” posadila je vinograd na 23 hektara tako da je, uz ranije podignutu plantažu, postala vlasnik vinograda veličine 95 hektara.

Sa novoposađenih deset hektara sovinjon je proširen na ukupno 17,5 hektara. Tri dame koje su vodile „Fruškogorac” Ratka Bosančić, rukovodilac vinograda, Vesna Robotić, zaštitar vinove loze od bolesti i štetočina i Mira Popov, tehnolog za preradu grožđa u vino, odlučile su se da novom sadnjom plantažu prošire sa tri sorte: sovinjon, traminac i rizling. Sve tri pogodne za zemlju i klimu Fruške gore. 

Sadnice su kupljene u Raušedu u Italiji. Kalemovi su proizvedeni po standardima Evropske unije u najvećem svetskom rasadniku „Vivai sopperative Rauscedo”. Opredelile su se za klonove koji daju znatno bolja vina od populacije, što je praksa u celom svetu. Nakon degustacije vina od dvadesetak različitih klonova i u razgovorima sa italijanskim stručnjacima izabrana su dva klona sovinjona koja će se najbolje snaći na Karagači. 

To su najstariji klon sovinjona, R3 selekcioniran pre više od pola veka i noviji klon 108. Vino prvog je veoma aromatično - na zelenu papriku i zrelo voće, a karakteriše ga i dobar sadržaj ukupnih kiselina. Vino drugog klona je blago mirisno, harmonično, a grožđe je sa velikim procentom šećera. Sa 17,5 hektara „Fruškogorac” je ozbiljno krenuo prema svojim ljubiteljima kao vrhunsko vino sa geografskom zaštitom. 

Uvršten je u porodicu NAVIP-ovih najboljih belih vina pod zajedničkim imenom Varadin. U njoj su bili još i traminac, karlovački rizling i italijanski rizling. Anketirajući ljubitelje vina pre više od dvadeset godina zabeležio sam reči jednog zubara: „Dovoljno ga je samo jednom probati da bi postao njegov obožavatelj”. Ubrzo je steklo titulu Vino godine koje dodeljuje Skupština naše Pokrajine.

Nažalost, prilika da uživamo u sovinjonu „Fruškogorca” kao i u drugim belim vinima NAVIP-a, bila je kratkog veka. Dogodilo se ono, poznato poput „Došli Nemci...” Ko zna zašto je to dobro, kako se teši naš čovek. Došla su nova vremena. Obnova našeg vinogradarstva i vinarstva zasnovana na malim porodičnim vinarijama umesto velikih industrijskih, društvenih, brzo se potvrdila kao ispravna.

Kvalitet naših vina otišao je u nebesa. Beli sovinjon je svojim najnovijim manifestacijama pokazao da je bukvalno nemoguće ne postati njegov doživotni zarobljenik.

Vinarija „Vinum” dr Milana Ubavića u Parizu na najstrožem ocenjivanju, na kome medalje osvaja samo 30 posto prijavljenih vina, osvaja srebro (za zlato mu je nedostajao samo jedan poen). 

Na velikom evropskom vinskom skupu „Wine Vision by Balkan”, vinarija „Krstašica” u Irigu, Obrena Mučibabića, 2023. godine osvaja platinu, koju u 2024. potvrđuje vinarija Predraga Bajila u Sremskim Karlovcima. Da ne nabrajam dalje, priznanja, domaća i svetska, koja stižu u Srem, dovoljno govore da potencijal ove plemenite sorte ne daje izuzetna vina samo u voljenoj dolini Loare u Francuskoj. 

Da bi se doživelo ushićenje u čarobnim mirisima i vrhunskoj finoći jednog velikog belog sovinjona potvrđuje se da nije neophodno držati se samo slavne francuske pokrajine. Srem je zemlja nedokučivih tajni.