Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Португизер ante portas

24.11.2024. 13:00 13:00
Пише:
Фото: Б. Лучић/Петар Самарџија

Претпрошле суботе, пре осам дана, у Винској улици у Иригу, ударене су славине у прве бачве из којих је у чаше великог броја гостију точен млади португизер сватовац, који је пре два месеца још дозревао у грожђу на чокотима.

Било је прохладно поподне. Уз вино нуђени су и локални залогаји, обавезни чварци, кобасице, тестенине, слаткиши... На свечаној трибини смењивали су се тамбурашки оркестри, „Румске лоле” и „Занатски”, којима је руководио Зоран Бугарски Брица. За новог „витеза младог португизера” промовисан је писац Вуле Журић. Чуле су се и најлепше песме конкурса које је власник „Мачковог подрума” Сава Јојић покренуо у сарадњи са чувеном Српском читаоницом у Иригу.

Виноградар и винар Сава Јојић ову лепу туристичку свечаност „Дани младог португизера” организује по седамнаести пут; првих десет у Новом Саду, у коме се није „примила”, да би се онда преселила у колевку ове старе винске сорте умерене континенталне климе, у Ириг. Њено порекло и одакле нам је дошла, још није утврђено. Нагађања да потиче из Португала, на шта асоцира њено име, по мишљењу немачких стручњака је нетачно, у тој земљи она никада није становала.

Свих ових година „Недељни ручак” је редовно пратио и извештавао о Данима овог магичног вина. Увек добронамерно, помало и субјективно, што је неминовно кад је реч о Бахусовој капљици. Једино о прошлогодишњој берби нисам написао ни слово. Зашто, питали су ме неки читаоци који су то запазили. 

Сад користим прилику да им одговорим: „То вино имало је само једну ману, било је лоше, далеко испод нивоа свих претходних петнаест берби”.  Мој став од првог броја „Недељног ручка” је да пишем само о винима која бих и сам радо пио и препоручио својим читаоцима.

Ове године су два разлога којима нисам могао да одолим.
Први је, вино. Већ први гутљај доживео сам као тријумф младости, пуно живахност и и свежине, мириса и укуса воћа, рубинастих одсјаја. Питко и примамљиво. Деликатно је и интригирајуће. Лепршаво као и свака младост. 

Није случајно да се први „пијанац” човечанства, добри Ноје, у литератури описан као стари мудрац, опио младим вином. Свежим, наивним и забавним, без надоградње, онакво какво се може пронаћи у природи. Јер младо вино и није ништа друго до метаболизам грожђа затвореног у боцу.

У седамнаест берби младог португизера, а испратио сам их све до једнога, само један био је приближан овогодишњем младцу. Е, то је други разлог којем нисам могао да одолим и да га прескочим. У години најдраматичнијих климатских промена, ненаклоњене свему што цвета и доноси плодове, португизер на јужним падинама Фрушке горе рађа вино које у својој категорији достиже највећи врхунац. Миракул који нико не може да објасни. 

Грех би био то не забележити. Ето, теме за разговоре и заинтригираност и наше науке, ако је још има, у тражењу решења како се супротставити немилосрдним климатским променама. Португизер који држим у руци говори да има наде. Ми о португизеру знамо врло мало. Знамо да обилно и редовно рађа и врло рано дозрева, па њено вино премошћује онај период када је лањско вино распродато а вино каснијих сорти још није дозрело за продају. 

По мишљењу овдашњих стручњака осредње је каквоће. Мање или више обојено, прилично лепих сортних арома, у којој се најчешће може препознати црна рибизла. Невелике количине алкохола и с благотворним киселинама. Најважнија особина му је да је најкраћег животног века од свих на свету познатих вина. У њему спонтани биохемијски процеси брзо теку па подруми брзо долазе до новца, само неколико недеља након завршетака бербе. 

Брза пара је најбоља пара, кажу наши сељаци. Не треба занемарити ни чињеницу да млада вина посебно привлаче младе, и младиће и девојке. Тако се навикавају на вина, уместо све агресивнијих индустријских пића. 

Португизер своју кондицију одржава кратко па га зато брзо треба и попити. Наш човек је то давно у прошлости схватио и точио га је у јесен, уз свадбе, свињокоље и друга славља. Говорило се да га треба попити до Нове године.

И поред одређених мана, виноградари су у прошлости ову сорту заволели због редовних и високих приноса, раног дозревања и неизбирљивости на земљиште и положај. За високи квалитет вина ипак се траже добри положаји и пропусна тла с доста креча, као и смањења рода од уобичајених близу вагон и по, по хектару. 

Од добро сазрелог грожђа, пажљиво винифициран и у право време пуњен у боце задржава своје добре особине и годину дана, како су то утврдила својевремено нека „Баделова” истраживања у Загребу. Аустријска искуства показала су да из добре године, с доброг положаја, уз редуковану родност и посебну пажњу у преради, португизер даје врхунско вино које вишегодишњим одлежавањем у боци само добија на племенитости. Као сорта, код нас је  стигла, по свему судећи, из Аустрије. 

Узгаја се у доста широком подручју средње Европе, највише у Аустрији, Мађарској, Хрватској, Словенији, Чешкој, Словачкој, а има је понешто и у Немачкој и Француској. У Хрватској је рејонизацијом виноградарства препоручена сорта у свим виногорјима рејона континенталне Хрватске.

У Срему португизер имају само винарије „Бајило” и „Мачак”.
Овогодишњи род показује да као сорта није „за бацити”. Најлакше је оптужити Природу.
 

Извор:
dnevnik.rs
Пише:
Пошаљите коментар
ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Мартињске веселице

ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Мартињске веселице

17.11.2024. 13:00 13:00
ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Залогаји прошлости

ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Залогаји прошлости

10.11.2024. 13:00 13:00
ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Двадесет шест злата у Бергаму

ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Двадесет шест злата у Бергаму

03.11.2024. 13:00 13:00