VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Marka slađa od meda

I ja sam za njega čuo, tek prošlog vikenda - u Kragujevcu, na tamošnjoj desetoj po redu, tradicionalnoj smotri „Salon vina”. Prošlog meseca, tačnije 5. marta, emitovana je poštanska marka sa likom prof. Jovana Živanovića (1941 - 1916) iz Sremskih Karlovaca, pionira modernog pčelarstva kod Srba, započetog pre 150 godina.

I, evo me pravo kod Žarka Živanovića u sremskokarlovačkom Muzeju pčelarstva, koji je njegov otac Bora - Borivoje (1914-1997) osnovao 1968. godine.

Iz duge i zanimljive istorije porodice Živanović koju sam čuo, izdvajam ponešto  o liku sa marke nominale 60 dinara, od njegovog praunuka Žarka. Ceo svoj život prof. Jovan vezao je za dve sasvim različite nauke, za koje se godinama uspešno borio. Započeo je sa filologijom nakon završenih studija slavistike u Beču kod profesora Miklošića. 

Još kao student postaje veliki pristalica Vuka Karadžića i Đure Daničića. U časopisima „Javor” i „Danica” zalaže se za čistotu našeg narodnog jezika. Kao profesor srpskog jezika u Karlovačkoj gimnaziji, mada nije smeo, „uvodi novotarije Vuka i Daničića”.

I pored protivljenja Patronata gimnazije, posle dve godine, uspeo je da uvede Vukov pravopis u svoja predavanja. Kada je on 1872. i zvanično prihvaćen, prof. Živanović novim pravopisom i narodnim jezikom  piše udžbenike o srpskom jeziku: čitanku, gramatiku, sintaksu. 

Uporedo sa tim radom, Živanović je na polju pčelarstva, po mišljenju mnogih postigao još značajnije rezultate. Sredinom 19. veka, koristeći evropska iskustva, on je pčelarstvo kod nas postavio na modernu, naučnu i racionalnu osnovu.

Osamdesetih godina pretprošlog veka i sam počinje da pčelari. Otada naši pčelari sa primitivnog pčelarenja košnica pletarama prelaze na rad sa modernim košnicama sa pokretnim saćem. 

Na svom eksperimentalnom pčelinjaku dolazi do mnogih novih revolucionarnih rešenja. Zbog svoje jenostavnosti veoma brzo su prihvatana i širena. Njegova je krilatica da „med na osovini rodi”. Pod tim naslovom objavio je i rad 1896. godine kojim je prvi put kod nas ukazano na korist od prenošenja pčela na pašu.

Sa Ilarionom Ruvarcem, rektorom Karlovačke bogoslovije, 1878. je osnovao Katedru za pčelarstvo (druga na svetu) na kojoj je predavao 26 godina. Školujući tako mnoge pčelare, sa svojim učenicima je 1898. godine u Rumi osnovao prvu pčelarsku zadrugu kod nas. 

Jovan Živanović, kao i svi njegovi preci ozbiljno se bavio i vinogradarstvom i vinarstvom dajući veliki doprinos modernoj proizvodnji grožđa i vina.

Koliko se zna, kaže Žarko Živanović, njihovi stari su se u Sremske Karlovce doselili iz Klisure, iz Egejske Makedonije. Čukundeda Teodor Živanović (1763 - 1832), najstariji vinogradar i vinar, bavio se lozom pre dolaska u Srem. Bio je savremenik Zaharija Orfelina, autora znamenite enciklopedije „Iskusnoi podrumar” (Beč, 1783), u  kojoj je prvi put opisano kako se prave „travna vina” - bermet.

Savremenik je i arhimandrita manastira Rakovac Prokopija Bolića, čiji se „Sovršen vinodelac” (Budim, 1816) uzima za prvu srpsku ampelografiju, sa opisom 35 sorti vinove loze tada gajene na Fruškoj gori. Bio je mladić 1777. godine kada je putopisac Fridrih Vilheml von Taube pisao da se u Karlovcima sa „845 numerisanih kuća i mnogo duhovnih zgrada... u velikoj količini pravi čuveni bermet (Tripf-Wermuthwein) i akovima razašilje nadaleko”. 

Bio je i svedok raskošne berbe u jesen 1800. Karlovčani su sa 2.232 jutra svojih vinograda napravili 125.334 akova vina (jedan akov - 56 litara). Danas nezamislivih sedam miliona litara! Bermetom se tada sladio i Dositej Obradović.

Teodorov sin Josim (1811 - 1861) bio je trgovac, vinogradar, podrumar, izvoznik vina. Znamenit je njegov portret iz Beča, 1841: to je najstarija dagerotipija u Srbiji. Savremenik je Branka Radičevića (1824 - 1853) i njegove slavne zbirke „Pesme”, sa biserom srpske lirike „Đačkim rastankom”. Te godine je britanski pisac Džon Pelgrejv Simpson opisao ausbruh, najbolje i najcenjenije sremsko vino.

Rodonačelnik treće generacije Živanovića, već pominjani Jovan, član Srpske kraljevske akademije, filolog, publicista, pčelarski stručnjak sa ugledom u Evropi, bio je i enolog. O njegovom enološkom doprinosu sremskim vinarima piše Dimitrije Mita Petrović u svojoj enološkoj raspravi „Sremsko vino” (letopis Matice srpske, knj. 141, 1895). 

On je bečki đak - enolog, a njegova rasprava - prva stručna analiza 49 vina iz Srema. Analizirao je i Živanovićev ausbruh (samotok) i ciparsko vino u koje je, umesto šećera, dodavao med. „Gospodin prof. Jovan Živanović iz Karlovaca imao je dobrotu da mi saopšti kako se u Sremu pravi ausbruh”, kaže Petrović. 

I dodaje da je kao savremenik katastrofe Titanika u Atlantskom okeanu 15. aprila 1912, gospodin Živanović potvrdio da na vinskoj karti potonulog broda nije bio naš, nego austrijski ausbruh iz malog mesta Rust u pokrajini Burgenland.

Deda Žarko Živanović (1875 - 1933), priča praunuk, moj sagovornik koji nosi njegovo ime, gajio je vinograd, imao podrum - lagum za 60.000 litara vina. Pravio je i ausbruh po receptu svoga oca Jovana. Na karlovačkom sajmu vina u jesen 1930. godine njegov ausbruh prodavao se po ceni deset puta većoj od prosečne cene 174 izloženih vina. 

Nasledio ga je Bora (1914 - 1997), priča moj sagovornik Žarko, jedini je do posle Drugog svetskog rata pravio to vino, za koje je 1933. dobio zlatnu diplomu Glavnog saveza vinogradara i vinara Kraljevine Jugoslavije. U porodičnom dvorištu imao je 200 košnica i od zaostavštine svoga dede Jovana, osnovao je 1968. Muzej pčelarstva porodice Živanović, jedinstven u zemlji.

Zbog nerazumne vinogradarske politike krčio je vinograde, kojima se u najnovije vreme uspešno vraćaju sin Žarko i unuk Borko. Čvrsto se drže loze i pčela.
Teče im med i vino.