ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Путеви вина надалеко

Месецима слушам, пратим и читам о великим шансама које је наша држава осигурала домаћим винарима отварајући им тржиште пријатељске Кине, какво наши винари ни у сну нису могли пожелети.

Леп повод на подсећање о сарадњи наших винара с пријатељском земљом започетом деведесетих година прошлог века, која је брзо прекинута и пала у заборав.

Данашња колумна посвећена је том забораву.

Засађене најпознатијим винским сортама, од којих се добијају најквалитетнија вина као што су црни бургундац, каберне совињон и мерло од црних и шардоне, бели бургундац, совињон и ризлинг италијански од белих сорти.

Југословенску и светску славу стекла су посебно косовска црна вина. У једној анкети спроведеној у Немачкој осамдесетих година, сваки трећи Немац знао је за косовска вина.

Под именом амселфелдер (коосовопољац) у Немачку је годишње извожено на милионе литара косовских вина. Посао је ишао преко познате фирме „Раке” у Бингену. Десетине милиона литара колико је она пласирала немачким купцима, била је то дуго највећа серија вина на свету размењена између две фирме.

Грађен у prеthodnoj Југославији као „извозни”, подрум „Орвин” у Ораховцу могао је да прихвати 4.800 вагона вина. Одушевљавао је не само посетиоце него и највеће винске експерте.

Подземни део, изграђен 1985. године, у коме је сазревало до 2.800 вагона црних вина, имао је хиљаду нових буради и бачви у којима је сазревало више од 400 вагона мерлоа, каберне совињона, пино ноара, црног бургундца, гамеа и других црних вина.

Један немачки колега новинар својевремено ми је духовито приметио: „Ко је био у „Орвину” и сећа се да је био у Орвину, тај није био у Орвину!” Сетио сам се његових речи 1997. боравећи у Ораховцу. „Орвин” је био подрум опредељен за извоз југословенских црних вина, у то време најтеже погођен санкцијама и блокадама према нашој земљи.

Директор Зоран Станишић ми је тада у разговору за „Илустровану политику” рекао да се немачким партнерима контакти нису прекинути, да су њихови представници чести гости како би чим економско-политичке прилике то дозволе косовски виновод за Немачку одмах прорадио. Доказ да немачки винољупци нису заборавили косовске црњаке.

У "Орвину" нису седели скрштених руку. Велики извозник, из чијег је подрума више од 80 посто вина извожено у свет, у годинама санкција СР Југославије, нашао се на мукама: продајна мрежа у земљи није била разрађена, а количине вина са којима се располаже огромне.

Директор Станишић, иначе велики финансијски стручњак, подсећа ме да су поред великих подрума изграђених на Косову и Метохији од 1975. до 1985. засађене и велике плантаже лозе. Само „Орвин” је у том часу имао 1.300 хектара властитих винограда и више од 2.500 хектара који су дизани у кооперацији са сељацима на њиховим поседима.

Кад је било најтеже велику помоћ пружио им је крушевачки „Рубин”, преузимањем великих количина вина. Значајне количине извожене су у Словачку, Чешку, Русију, понешто и у Швајцарску, Мађарску...

И да се не заборави. Те 1997. озбиљнији извоз косовских вина кренуо је у Кину. Једном недељно, из луке у Солуну, новосадска фирма „Интера” извозила по стотинак хиљада флаша „Орвинових” вина, бродовима у Кину.

Седам различитих вина, у лепо опремљеним бутељкама, које је „обукао” новосадски дизајнер Ласло Капитањ, а не у ринфузи како су то тражили европски купци.

С директором „Интере” Бранком Родићем, који је у то време постао највећи извозник вина, више пута боравио сам на Косову. Причао ми је и о својим утисцима у Кини, истичући, да они постају све већи потрошачи сунчеве капљице.

Орвинова вина су им се допала, па су и наруџбине биле све веће и веће. Говорио ми је да би био задовољан са извозом 300 до 400 хиљада бутељки месечно.

Жеље су једно... Посао нажалост, није дуго трајао, прекинут из познатих разлога.

Бранка Родића, који нас је прерано напустио радо се сећам. Као и Зорана Станишића, генералног директора „Орвина” и његових првих сарадника.

Памтим и њихове винограде које од ветрова и мразева штите околне планине Шара, Коритник, Паштрик, Проклетије и Мокра гора, с теснацем Белог Дрима, којим им до чокота стиже и милује их благотоворни дах Медитерана.

Ваљда зато у овим винима има медитеранског темперамента, охолости и топлине, али и планинске свежине и снаге коју им дају околне библијске планине.