VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Putevi vina nadaleko

Mesecima slušam, pratim i čitam o velikim šansama koje je naša država osigurala domaćim vinarima otvarajući im tržište prijateljske Kine, kakvo naši vinari ni u snu nisu mogli poželeti.

Lep povod na podsećanje o saradnji naših vinara s prijateljskom zemljom započetom devedesetih godina prošlog veka, koja je brzo prekinuta i pala u zaborav.

Današnja kolumna posvećena je tom zaboravu.

Zasađene najpoznatijim vinskim sortama, od kojih se dobijaju najkvalitetnija vina kao što su crni burgundac, kaberne sovinjon i merlo od crnih i šardone, beli burgundac, sovinjon i rizling italijanski od belih sorti.

Jugoslovensku i svetsku slavu stekla su posebno kosovska crna vina. U jednoj anketi sprovedenoj u Nemačkoj osamdesetih godina, svaki treći Nemac znao je za kosovska vina.

Pod imenom amselfelder (koosovopoljac) u Nemačku je godišnje izvoženo na milione litara kosovskih vina. Posao je išao preko poznate firme „Rake” u Bingenu. Desetine miliona litara koliko je ona plasirala nemačkim kupcima, bila je to dugo najveća serija vina na svetu razmenjena između dve firme.

Građen u prethodnoj Jugoslaviji kao „izvozni”, podrum „Orvin” u Orahovcu mogao je da prihvati 4.800 vagona vina. Oduševljavao je ne samo posetioce nego i najveće vinske eksperte.

Podzemni deo, izgrađen 1985. godine, u kome je sazrevalo do 2.800 vagona crnih vina, imao je hiljadu novih buradi i bačvi u kojima je sazrevalo više od 400 vagona merloa, kaberne sovinjona, pino noara, crnog burgundca, gamea i drugih crnih vina.

Jedan nemački kolega novinar svojevremeno mi je duhovito primetio: „Ko je bio u „Orvinu” i seća se da je bio u Orvinu, taj nije bio u Orvinu!” Setio sam se njegovih reči 1997. boraveći u Orahovcu. „Orvin” je bio podrum opredeljen za izvoz jugoslovenskih crnih vina, u to vreme najteže pogođen sankcijama i blokadama prema našoj zemlji.

Direktor Zoran Stanišić mi je tada u razgovoru za „Ilustrovanu politiku” rekao da se nemačkim partnerima kontakti nisu prekinuti, da su njihovi predstavnici česti gosti kako bi čim ekonomsko-političke prilike to dozvole kosovski vinovod za Nemačku odmah proradio. Dokaz da nemački vinoljupci nisu zaboravili kosovske crnjake.

U "Orvinu" nisu sedeli skrštenih ruku. Veliki izvoznik, iz čijeg je podruma više od 80 posto vina izvoženo u svet, u godinama sankcija SR Jugoslavije, našao se na mukama: prodajna mreža u zemlji nije bila razrađena, a količine vina sa kojima se raspolaže ogromne.

Direktor Stanišić, inače veliki finansijski stručnjak, podseća me da su pored velikih podruma izgrađenih na Kosovu i Metohiji od 1975. do 1985. zasađene i velike plantaže loze. Samo „Orvin” je u tom času imao 1.300 hektara vlastitih vinograda i više od 2.500 hektara koji su dizani u kooperaciji sa seljacima na njihovim posedima.

Kad je bilo najteže veliku pomoć pružio im je kruševački „Rubin”, preuzimanjem velikih količina vina. Značajne količine izvožene su u Slovačku, Češku, Rusiju, ponešto i u Švajcarsku, Mađarsku...

I da se ne zaboravi. Te 1997. ozbiljniji izvoz kosovskih vina krenuo je u Kinu. Jednom nedeljno, iz luke u Solunu, novosadska firma „Intera” izvozila po stotinak hiljada flaša „Orvinovih” vina, brodovima u Kinu.

Sedam različitih vina, u lepo opremljenim buteljkama, koje je „obukao” novosadski dizajner Laslo Kapitanj, a ne u rinfuzi kako su to tražili evropski kupci.

S direktorom „Intere” Brankom Rodićem, koji je u to vreme postao najveći izvoznik vina, više puta boravio sam na Kosovu. Pričao mi je i o svojim utiscima u Kini, ističući, da oni postaju sve veći potrošači sunčeve kapljice.

Orvinova vina su im se dopala, pa su i narudžbine bile sve veće i veće. Govorio mi je da bi bio zadovoljan sa izvozom 300 do 400 hiljada buteljki mesečno.

Želje su jedno... Posao nažalost, nije dugo trajao, prekinut iz poznatih razloga.

Branka Rodića, koji nas je prerano napustio rado se sećam. Kao i Zorana Stanišića, generalnog direktora „Orvina” i njegovih prvih saradnika.

Pamtim i njihove vinograde koje od vetrova i mrazeva štite okolne planine Šara, Koritnik, Paštrik, Prokletije i Mokra gora, s tesnacem Belog Drima, kojim im do čokota stiže i miluje ih blagotovorni dah Mediterana.

Valjda zato u ovim vinima ima mediteranskog temperamenta, oholosti i topline, ali i planinske svežine i snage koju im daju okolne biblijske planine.