АЛЕРГОЛОГ ОТКРИВА СВЕ О АЛЕРГИЈАМА Ко реагује на полен, може да има проблем и са лешником и јабуком!
Алергије су све чешће, и међу одраслима и међу децом, што је потврдио и педијатар и алерголог др Саша Милићевић.
Он је у емисији "Јутро"на ТВ Прва објаснио и шта су унакрсне алергије, које су доста заступљене. На питање да ли је тачно да 50 одсто алергичних на полен има и алергију на јабуке и лешнике, др Милићевић каже:
"Јесте, и на киви. То је посебан вид алергије, зато што та унакрсна реактивност је доста заступљена, много више него што можемо да појмимо, а и много више него што се то раније знало. Рецимо, људи који имају алергије могу да одреагују и на мед. Мед не мора увек да буде алерген, могу да га узимају људи који имају алергије, али ако није довољно пречишћен, онда такве особе могу да одреагују на тај неки тзв. алергијски орални синдром који се врло често јавља и онда људи не могу да повежу некад, кажу ја имам алергије на ово, а сад имам и на храну. Уопште, људи који имају алергије су склони да стварају та иг антитела, ко год има неку врсту алергије он је врло склон да одреагује на нешто друго. Рецимо, ко реагује на неке полене, може да одреагује на неке лекове, или обрнуто. Или ко има алергију на гриње, постоји велика шанса да сутра реагује на нешто од хране. То се не деашва увек и то је добро, али врло често та реактивност код тих особа је присутна".
Доктор потврђује и да је све више деце и одраслих са различитим врстама алергија.
"Врло су честе алергије и све су чешће, поготово ове поленске алергије, наравно и алергије на храну, различите конзервансе. Онда, рецимо, код деце атопијски дерматитис, дечји екцем такође постаје све чешћи. Научници кажу да ће алергије вероватно бити болест будућности. Толико пуно људи има алергије да, ја размишљам, за 50 година ће се постављати питање да ли је нормално да човек не реагује на нешто, биће у мањини они људи који не реагују на алергене, каже алерголог, па се посебно осврће на децу:
"Деца су доста ту изложена и доста је изражeна алергија код њих јер тај имунолошки систем који је скоро исти као алергијски систем, код деце је још увек у развоју, друго деца немају искуства са различитим алергенима и њима организам просто одреагује. У дечјој популацији је то доста изражено, али примећује се и да се јавља све раније, чак и код беба, где су алергије биле релативно ретке. Али се јављају и код одраслих, и јављају се на све неке егзотичније ствари, постоји и алергија на лекове против алергија, замислите то? Хоћу да кажем, алергија може да се појави на све живо што нас окружује и што наш организам схвати као неку страну материју и онда одреагује на тај начин, алергијски".
Стручњак подсећа и да је алергија неизлечива, али и непредвидива.
"Може алергија да нестане сама од себе, она је непредвидива. Постоји она реченица да алергија никад не може да се излечи, може само да се примири, то је донекле тачно. Деси се да људи кажу три године имам алергију, ове године ништа, али то не значи да неће опет имати".
Др Милићевић објашњава да то што неко има алергију не значи да има слаб имунитет, већ измењену реакцију.
"Могло би се рећи чак и да има превише јак имунитет, имунитет који се погрешно усмерио, ето реагује на зрно полена, шта је нама зрно полена опасно, шта може да нам учини? Ништа, али ко има алергију може да дође до озбиљних симптома, до гушења, ретко до смртног исхода, може да добије астму. Дакле, зрно полена организам схвата као неку страну материју и бранећи нас од тог зрна полена он нама ствара проблеме. Тако да је алергија заправо измењена реакција, а не слаб имунитет".
Најчешће алергије
Алерголог је објаснио и које алергије се најчешће јављају.
"Када су у питању инхалаторне алергије, алергени који се удишу, кућна гриња је врло честа, поготово код деце, кућна прашина, полени корова (траве, дрвећа, амброзије), кућни љубимци – на длаку пса, а још више на длаку мачке, друго, влага, буђ, чак и бубашвабе. Симптоми су јако слични, нису специфични.
Када је у питању алергија на храну, неко каже добио сам по телу осип, шта год да је јео може да буде разлог. Могу да буду јагоде, али не дају увек класичне алергије, може да буде неки кекс, нешто што је особа јела, баш зато што нешто узимамо дуже време може да да алергију, оно што једемо први пут и не може. Када узмете нешто први пут, организам ће да створи антитела, па тек други пут ће да да алергију, први пут не. Али, тај састојак хране може да буде присутан у другим препаратима или нечему".
На питање да ли постоји нешто што можемо да урадимо како бисмо спречили алергије, др Милићевић поручује:
"Не треба бити оптерећен тиме, али на прве знаке алергије се треба јавити лекару. Алергија је врло често наследна, мада не увек. Ако су родитељи имали алергију, вероватно ће дете имати. Што се тиче хране, требало би да избегавамо храну која садржи конзервансе који врло често дају алергију, а практично тога има свугде. Треба избегавати пића, обојене сокове, газиране, вештачке. Врло је важно препознати на време симптоме алергије и треба почети на време терапију, она је обично дуготрајна, досадна, али то су лекови који нису штетни".
Разлика између вируса или прехладе и алергије
Симптоми алергије или неког вируса, прехладе, могу да буду веома слични, а доктор је објаснио постоји ли начин да их разликујете.
"Некада то није лако разликовати, вируси су потпуно изгубили сезону, раније смо отприлике знали кад је сезона стомачног вируса, варичеле, то је сада све нон-стоп. Ако неко кија, цури му нос, кашље, малаксао је, па то може да буде и знак вируса, а и увод у алергију која ће трајати цео живот. Може да буде и бактеријска инфекција нека, тако да је родитељима тешко да то разликују. Ми то радимо на основу бриса грла, носа, крвне слике, ЦРП-а и алергијских проба", поручио је др Милићевић.
