Кажу да једно вуче друго и заиста се чини да када почнемо да их једемо више не можемо да станемо, али стручњаци упозоравају да не треба претеривати и јести превише трешања одједном јер могу да делују лаксативно и да изазову лоше варење.
Због тога је најбоље држати се препоручене дневне дозе од око 150 г, што одговара количини од око 20 трешања.
Трешње су добар извор витамина А, Б1, Б2, Б3, Б6, Ц и К и минерала калијума, калцијума, гвожђа, бакра, мангана, магнезијума, фосфора и цинка.
Поред тога, садрже дијететска влакна, целулозу, пектин, органске киселине (јабучну, лимунску и винску) и неке протеине и угљене хидрате.
Црвену боју трешања добијају антоцијанини и друге фенолне супстанце са антиоксидативним и антиејџинг дејством.
Поред тога, антоцијанини имају аналгетичко и антиинфламаторно дејство и стога су веома ефикасни код артритиса.
Антоцијанини и проантоцијанидини из трешања помажу у сузбијању симптома астме и алергија, стимулишу производњу колагена и ублажавају упале мишића и грчеве у мишићима, па се сок од вишње показао веома корисним за спортисте, који могу да ублаже болове у мишиćима након трчања и других интензивних активности.
Трешње садрже левулозу, шећер са ниским гликемијским индексом који наш организам полако апсорбује, због чега је ово воће веома погодно за дијабетичаре.
Осим што их стављате у уста једну за другом, можете их користити и за припрему сокова, сладоледа, воћних салата и освежавајућих колача.
Крстарица.рс/ Дневник
