KOLIKO TREŠANJA SMETE DA POJEDETE DNEVNO: Saznajte šta može da se desi ako prekoračite preporučenu dozu

Kažu da jedno vuče drugo i zaista se čini da kada počnemo da ih jedemo više ne možemo da stanemo, ali stručnjaci upozoravaju da ne treba preterivati i jesti previše trešanja ođednom jer mogu da deluju laksativno i da izazovu loše varenje.

Zbog toga je najbolje držati se preporučene dnevne doze od oko 150 g, što odgovara količini od oko 20 trešanja.

Trešnje su dobar izvor vitamina A, B1, B2, B3, B6, C i K i minerala kalijuma, kalcijuma, gvožđa, bakra, mangana, magnezijuma, fosfora i cinka.

Pored toga, sadrže dijetetska vlakna, celulozu, pektin, organske kiseline (jabučnu, limunsku i vinsku) i neke proteine i ugljene hidrate.

Crvenu boju trešanja dobijaju antocijanini i druge fenolne supstance sa antioksidativnim i antiejdžing dejstvom.

Pored toga, antocijanini imaju analgetičko i antiinflamatorno dejstvo i stoga su veoma efikasni kod artritisa.

Antocijanini i proantocijanidini iz trešanja pomažu u suzbijanju simptoma astme i alergija, stimulišu proizvodnju kolagena i ublažavaju upale mišića i grčeve u mišićima, pa se sok od višnje pokazao veoma korisnim za sportiste, koji mogu da ublaže bolove u mišićima nakon trčanja i drugih intenzivnih aktivnosti.

Trešnje sadrže levulozu, šećer sa niskim glikemijskim indeksom koji naš organizam polako apsorbuje, zbog čega je ovo voće veoma pogodno za dijabetičare.

Osim što ih stavljate u usta jednu za drugom, možete ih koristiti i za pripremu sokova, sladoleda, voćnih salata i osvežavajućih kolača.

Krstarica.rs/ Dnevnik