Mašine „Metalprogresa” na prodaju

 i uglavnom se radi o proizvodnim mašinama i opremi, a pojedinačna vrednost kreće se od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada dinara. Prodaja će se održati 19. avgusta u prostorijama privatnog izvršitelja.



Nekada ugledno banatsko preduzeće, „Metalprogres” je u velikim problemima još od 1997. godine, kada je od 300 radnika bez posla preko noći ostalo njih 250. Alatne mašine, koje su stizale na strana tržišta, čak i u vreme sankcija, ođednom kao da nikome nisu bile potrebne. Na platnom spisku ostalo je tridesetak zaposlenih, koji su radili po potrebi. Uradili bi naruybinu ili dve mesečno, što je bilo dovoljno za plate i troškove.



Ipak, račun firme je bio u blokadi u poslednje tri godine, a u takvom stanju ih je držao najveći poverilac, praktično vlasnik - Vojvođanska banka. Zašto se banka kao najveći poverilac odlučila da svoja potraživanja naplati ovim putem, teško je reći. Direktor „Metalprogresa” Branislav Đorđević kratko kaže da je u pitanju plendiba imovine i da tome nema šta dodati. Zaposlenima je prestao radni odnos, a oprema će se prodavati u komadima. To znači da nema šanse da preduzeće nastavi da radi kao celina.



Kao što se stručna javnost nije ozbiljnija bavila nestankom drugih značajnih preduzeća, tako se neće baviti ni ovim. Ali, ko se seća, a ponešto i zna, kaže da su problemi nastali kada Vojvođanska banka, kao većinski vlasnik „Metalprogresa”, u trenutku kad su otpisivani dugovi Londonskom i Pariskom klubu, a takve je imalo i ovo zrenjaninsko preduzeće, svom dužniku tu pogodnost nije htela da učini. S druge strane, nekontrolisani uvoz alatnih i poljoprivrednih mašina obesmislio je domaću proizvodnju.



Oni radnici koji su ostali na svojim radnim mestima posle te 1997, koju svi upućeni spominju kao prelomnu u istoriji „Metalprogresa”, radili su u potpunoj tišini, verujući da će ih svi zaboraviti, pa i njihov najveći poverilac. To se nije desilo, pa će se stvarna istorija „Metalprogresa” završiti u kancelariji privatnog izvršitelja.



Ž. Balaban