Машине „Металпрогреса” на продају

 и углавном се ради о производним машинама и опреми, а појединачна вредност креће се од неколико хиљада до неколико стотина хиљада динара. Продаја ће се одржати 19. августа у просторијама приватног извршитеља.



Некада угледно банатско предузеће, „Металпрогрес” је у великим проблемима још од 1997. године, када је од 300 радника без посла преко ноћи остало њих 250. Алатне машине, које су стизале на страна тржишта, чак и у време санкција, ођедном као да никоме нису биле потребне. На платном списку остало је тридесетак запослених, који су радили по потреби. Урадили би наруyбину или две месечно, што је било довољно за плате и трошкове.



Ипак, рачун фирме је био у блокади у последње три године, а у таквом стању их је држао највећи поверилац, практично власник - Војвођанска банка. Зашто се банка као највећи поверилац одлучила да своја потраживања наплати овим путем, тешко је рећи. Директор „Металпрогреса” Бранислав Ђорђевић кратко каже да је у питању плендиба имовине и да томе нема шта додати. Запосленима је престао радни однос, а опрема ће се продавати у комадима. То значи да нема шансе да предузеће настави да ради као целина.



Као што се стручна јавност није озбиљнија бавила нестанком других значајних предузећа, тако се неће бавити ни овим. Али, ко се сећа, а понешто и зна, каже да су проблеми настали када Војвођанска банка, као већински власник „Металпрогреса”, у тренутку кад су отписивани дугови Лондонском и Париском клубу, а такве је имало и ово зрењанинско предузеће, свом дужнику ту погодност није хтела да учини. С друге стране, неконтролисани увоз алатних и пољопривредних машина обесмислио је домаћу производњу.



Они радници који су остали на својим радним местима после те 1997, коју сви упућени спомињу као преломну у историји „Металпрогреса”, радили су у потпуној тишини, верујући да ће их сви заборавити, па и њихов највећи поверилац. То се није десило, па ће се стварна историја „Металпрогреса” завршити у канцеларији приватног извршитеља.



Ж. Балабан