Likovna kolonija u Kanjiži: Susret panonskih umetnika

Trodnevna koloniji priređena je u čast kanjiškog slikara Tihamera Doboa Cigonje (1937–1987), na inicijativu čelnice Kruga Ivanke Kenjereš iz Malih Pijaca.

Povodom 80 godina od rođenja i 30 od smrti Doboa, u kanjišku galeriju, pri Obrazovno-kulturnom centru „Knesa”, koja nosi ime prerano preminulog maestra, stiglo je 25 slikara, zahvaljujući podršci opštinske i Pokrajinske vlasti.

Ivanka objašnjava da je zamisao da kolonija Galeriji „Tihamer Dobo” obogati fundus delima panonskih umetnika. Seća se i da je za svoju drugu sliku platno dobila baš od Doboa, te je baš nju darovala galeriji.

S ovog prvog okupljanja je ostalo 25 eksponata slikara iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Crvenke, Subotice, Rume, Sremske Mitrovice, Crepaje, Novih Kozaraca, Kikinde i Kanjiže – tako u našoj galeriji predstavljamo Vojvodinu u malom, slikari su se zaljubili u Kanjižu i nastojaćemo da kolonija postane tradicionalna, optimista je Ivanka.   

Direktorka „Knesa” Erika Tornai Nadrljanski naglašava da je cilj da galerija postane značajna za kulturni život varoši i regiona.

Slikar ovdašnji Ištvan Remete naglašava da žitelji Kanjiže veoma uvažavaju stvaralaštvo Doboa jer je bio jednostavan čovek koga su svakodnevno sretali, a on se nije dičio da je veliki slikar.

Zavredeo je da galerija nosi njegovo ime, svi su voleli da imaju Dobove slike u kući, dosta Kanjižana ih i ima, a iako je od njegove smrti prošlo tri decenije, stalno ga srećemo u malom parku ispred Gradske  kuće, veli Remete.

Kako je dalje kazao, tamo mu je podignut spomenik, gde mu društvo pravi poznati kanjiški poeta i advokat Ištvan Konc.

Braco Azarić iz Novih Kozaraca nije prvi put u Gradu tišine, kako su pesnici nazvali varoš.

Drago mi je da je kolonija dobila podršku, a i što eksponati ostaju u galeriji grada koji ceni umetnost, utisak je Azarića.

Smiljana Šalgo iz Kikinde je prvi put u Kanjiži, za domaćine ima samo pohvale. Njena sugrađanka Gordana Blagojević slika već deceniju i po, a bila je učesnica kolonija „Kruga” na palićkom Majkinom salašu. 

Lepo sarađujemo s Ivankom, koja je odlična organizatorka, pa smo mogli da se s kolegema lepo družimo a i radimo, kaže Gordana.

Josip Kler iz Crvenke se ovde već odomaćio jer kao član „Kruga” često dolazi.

Upoznao sam predivan grad, Tisu, banju i znamenitosti okoline, često sam na kolonijama, ali retko gde su domaćini tako dobri i uviđavni pa umetnici dobiju skroz optimalan uslov za rad, napominje Kler.

Kao kod kuće osećao se i Subotičanin Ivan Šarčević, takođe redovni učesnik mnogih kolonija već desetak godina.

Oslikao sam tipičan vojvođanski motiv sa starinskom kapijom, ali i planinski pejsaž jer nas, ravničare, privlače gore, smatra Šarčević.

Mada sam, priča dalje naš sagovornik, uvek živeo u gradu, volim salaše, nešto me njima nostalgično vuče, ali ih je, nažalost, sve manje, ljudi beže na kaldrmu. Malo je starih dobrih salaša koje pamtim, zamenili ih nabuyeni, u nekakvom modernom „etno” stilu. Previše su našminkani, bez obzira na komfor koji pružaju, zaključuje Šarčević.

Banaćanin Ivan Karafilovski došao je iz Crepaje, a dopao mu se naročito mentalitet Bačvana, njihova mirnoća i staloženost. Janka Lacoa iz Zrenjanina oduševljava što Ivanka Kenjereš uvek pravi dobru i kreativnu atmosferu, a i okuplja dobro društvo.

Na svojim slikama se uvek vraćam vodi, pre svega Tisi, Starom Begeju ili Carskoj bari. Pošto sam akvarelista, mene na kolonije, izgleda, i zovu da slikam vodu, objašnjava Laco.

Dok su ostali najviše vremena provodili u samoj galeriji, ruski slikar Anatolij Ivakin, koji živi u Beogradu, štafelaj je iznosio na Glavni trg. Tu je nalazio inspiraciju, ali i privlačio pažnju prolaznika.       

Milorad Mitrović