Kuvas iz Kanjiže zasenio rivale na svetskoj izložbi pasa u Lajpcigu

Kuvas Gadžo ostavio je najbolji utisak i dobio najviše ocene u konkurenciji 62 rivala, sve ih je zasenio svojim izgledom i svim vrlinama, koje treba da ima vrsni pas ove drevne rase.  

„Kada sam se sa salaša iz okoline Kanjiže uputio u Lajpcig, na put dug oko 1.600 kilometara u jednom pravcu, nisam mislio da je u pitanju tako velika izložba i da će moj Gadžo nadmašiti sve konkurente i osvojiti šampionsku titulu. Posle svega presrećan sam, vidim da je vredelo prevaliti toliki put, savladati mnoge usputne prepreke, da Gadžo pokaže da je dostojan svetske titule“, utisak je Ištvana Aproa.

Apro priča da je prvog kuvasa imao još pre četiri decenije dok je živeo i radio u Nemačkoj, potom je držao komondore, a sa svojim ljubimcima osvajao je trofeje na izložbama. Na salašu drži i šarplanince, ali pre tri godine ponovo se posvetio i kuvasima, između ostalog zato što je u pitanju jedna od najstarijih pasmina pasa stara više hiljada godina.

„Kuvasi koje držim služe za čuvanje salaša, znaju da teraju konje lipicanere i ovce koje ovde držim. Sve vrline koje ima kuvas kao vrstan pastirski pas kod njega su urođene i oni sve rade instiktivno, ne treba ih posebno učiti i vežbati. Jako su pametni, lako se sa njima izlazi na kraj, ali ih ne smeš ih vezivati, kazniti, ili zatvarati u malu prostoriju, nego ga treba držati na slobodi kao što su kuvase držali naši preci, i onda sa njima nema problema“, ukazuje Apro.

Kuvas je originalna mađarska rasa pasa koji dostižu visinu do 75 cm i težinu do 40 kg i doživljavaju starost 10 do 12 godina, mada prema uveravanjima Ištvana Aproa, već zavisno od okolnosti u kojima se drži može da poživi i duže.

„Uslovi na Jarašu su izuzetni za Gadžu, jedva čeka da izlazimo u štenju, da trči, ide u kanal u vodu. Danju, su u dvorištu uz salaš, a noću ih puštam u širi ograđeni prostor, tako da imaju slobodu. Kuvasima treba prostora, jer oni su nekada stalno bili uz stada ovaca i nije preporučljivo da se drže u malom prostoru u stanu i spavaćoj sobi, zato što nisu rođeni za to. Nikada nisam imao kućice za pse, nego se oni sami snalaze i nalaze svoj kutak za predah i spavanje“, naglašava Apro.   

Kuvas se koristi kao pastirski pas ali i kao čuvar kuće. Neustrašiv je i odgovara svakom izazovu da bi odbranio stado ili kuću. Voli otvoreni prostor, može trčati u kasu i do 25 kilometara, veoma privržen vlasniku, ali ako duže vreme boravi sam u prirodi, bez čoveka, može podivljati i postati veoma opasan.

Lubitelj kuvasa Ištvan Apro napominje, da bez obzira što imaju dlaku bele boje, nije ih teško negovati i pripremiti za izložbu.

„Posebne nege nema, borave na salašu i samo kad idem na izložbu, prethodnog dana u kadi ih lepo okupam šamponom, osuše se i to je sve. Nije ih teško hraniti jer jedu sve što im dajem, glave od bikova, iznutrice i drugo, a zaslade se malo konzervama i granulatom koji donesem iz Nemačke. Nisu odviše zahtevni, ali ipak ima posla oko njih i treba im posvetiti pažnje, da budu disciplinovani i nauče kako da se ponašaju i pokažu na izložbama. Jako je važno da su u dobroj kondiciji. Gadžo i ja idemo u šetnju na pašnjak, da se istrči na livadi koliko hoće pa prevalimo svakodnevno desetak kilometara. Zbog toga je i čvrst kao čelik“, ističe Apro. 

Gadžo je kao štene kupljen iz odgajivačnice u Subotici, u pedigreu ima vrsno poreklo, ali je  salašarskim odgojem stekao šampionske vrline.  njegov je otac Dolmanj iz Mađarske bio svetski prvak u razredu mladih, a i deda Berci se okitio svetskom titulom i sada u brdima pod stare dane čuva ovce.

Među deset štenaca iz iste generacije Apro se priseća da mu se pre tri godine ustvari Gadžo više sam nametnuo nego što ga je izabrao. Šampionu iz Lajpciga na salašu nadomak Kanjiže umiljava se mlada dvogodišnja kuja Egreš, čiji je otac Bator takođe svetski prvak, a u njihovom društvu čopor dopunjava i mužjak Vandor.      

M. Mitrović