Banja Kanjiža: Kvalitet usluge dovodi nove i vraća stare goste

Osnovana je 1913. godine kao banjsko lečilište, a danas je Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Banja Kanjiža” i okosnica je turističke ponude ovog kraja.

U strategiji razvoja turizma u Potisju i širem regionu Kanjiža je označena kao destinacija za razvoj zdravstvenog i manifestacionog turizma, pa u ovom banjskom centru ističu da  podneblje Panonske ravnice, kraj Tise ima svoje čari, vredne i gostoljubive ljude koji mogu gostima da priušte nezaboravni ugođaj.

Izvesno je da je preduzimljivi  bankar, veleposednik i industrijalac Herman Grinfeld početkom prošlog veka imao sluha za ulaganja u biznis. 

Ispred zdanja Stare banje nazvanom “Abela” je prepoznatljivi simbol kanjiškog lečilišta skulptura lepe pastirice Ciganke. Legenda kaže da je  ona sa bolesnim nogama na pašnjaku Jaraš, čuvajući svoje stado usput bosa gazila po potočiću i blatu i desilo se čudo, da je ozdravila!

Banji su zdravstvene usluge najbitniji deo ponude, uz sve ostalo što pruža gostima, ističe direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Banja Kanjiža” dr Slobodanka Drndarski.

Kako je dalje kazala, mnogi insistiraju na drugim sadržajima kao što su velnes programi i razni turistički sadržaji, zdravstvene usluge su te koje pune banju i upravo su svi smeštajni kapaciteti popunjeni.

Najjednostavnije rečeno kvalitetna zdravstvena usluga je ono što privlači goste u Banju Kanjiža, kaže dr Drndarski.

Kako dodaje, pored zdravstvenih usluga u oblasti medicinske rehabilitacije stacionarnog i ambulantnog tipa, ponudu upotpunjuju vikend programima u okviru kojih gosti koriste kupanje, masaže, a blizina Mađarske koliko je u neku ruku konkurentna toliko je i dobra.

Oni koji kod nas borave koriste priliku da u Mađarskoj obiđu Segedin i neki od tamošnjih velnes centara, obilaze Palić, Suboticu i okolne salaše. Naša ciljna grupa su i sportisti, ne samo radi boravka na pripremama, nego i školovanjem lekara specijaliste sportske medicine. Čekamo odobrenje Ministarstva zdravlja za bavljenje i tom delatnošću. Pod istim krovom je sportska hala i gledalištem sa 600 mesta, tako da je sportski turizam bitan ne samo za banju nego i za opštinu Kanjiža, smatra naša sagovornica. 

Medicinska rehabilitaicja je na prvom mestu u ponudi Banje Kanjiža, jer pored prirodnog lekovitog faktora termomineralne vode i lekovitog blata, spinalni program i procedura podvodne ekstenzije kičmenog stuba, imaju dugu tradiciju i uporište u ustanovi, a tim lekara i terapeuta i pratećeg medicinskog osoblja na raspolaganju je gostima 24 sata.

U mnogim vojvođanskim opštinama planiraju izgradnju velnes i banjskih centara, međutim, dr Slobodanka Drndarski ukazuje da u tome ipak treba biti obazriv. Ona ukazuje da treba samo preći u Mađarsku, koja raspolaže velikim brojem tih sadržaja, pa pogledati finansijsku pozadinu jer je činjenice da baš i nisu isplativi bez subvencija države i da sami po sebi ne donose spram uloženog u njihovu izgradnju.

Treba napraviti strategiju, videti gde određeni banjski centri postoje i funkcionišu, na tim mestima neophodno je proširiti turističku ponudu i sadržaje, a vrlo obazrivo graditi nove. Pored kadrovskih potreba treba imati u vidu i velike troškove funkcionisanja ovakvih institucija koje je teško pokriti sezonskim poslovanjem, nego treba da funkcioniše preko cele godine. Možda je najmanji problem u startu obezebditi sredstva za investiranje, mnogo je teže posle to održati i načiniti finansijski isplativim, smatra Drndarski. 

Ove godine je u renoviranje bazenskog bloka investirano 25 miliona dinara, od čega je 10 miliona dinara dobijeno na konkursu dobili od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a ostatak je uloženo iz sopstvenih sredstava.

Time smo bazenski deo prilagodili ne samo standardnim korisnicima nego i invalidima i majkama sa decom, za koje smo uredili posebne delove svlačionica i sanitarne čvorove, jer naši sadržaji treba da  budu pristupačni svima i mislim da je to investicija koja je dugoročno isplativa, ukazuje dr Slobodanka Drndarski. 

Velnes i spa program za preventivnu negu lepote i zdravlja uz stručni nadzor razvija i Banja Kanjiža, ali u banjskom kompleksu nedostaju otvoreni bazeni sa sadržajima koje recimo imaju najbliže banjski i velnes centri u Morahalomu, Segedinu, Makou i drugim mestima u susednoj Mađarskoj.

Naš osnovni prihod jeste iz zdravstva, ali kada skupimo i ostalu ponudu iz sporta, rekreacije i kongresnog turizma, to čini celinu koja nam je recimo u prvih 10 meseci ove godine donela 60 odsto sopstvenih prihoda, a ostatak je iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Od 300 postelja, sa koliko raspolaže Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Banja Kanjiža” 140 su u mreži zdravstvenih ustanova, a ostale su u slobodnoj ponudi na sve probirljivijem turističkom tržištu.

Prosečna popunjenost u ovoj godini je oko 70 posto, što i ne daje realnu sliku, jer se najviše traže jednokrevetne sobe pa se i one sa više ležaja koriste kao jednokrevetne.

Pored gostiju iz naše zemlje, koji su najbrojniji u Banju Kanjiža dolaze iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Mađarske, Austrije, Nemačke, Australije… 

Kategorija bolničkog dana je veoma interesantna gostima iz inostranstva, jer se u inostranim banjama smeštaj i terapija uglavnom posebno naplaćuju, a u Banji Kanjiža se dobija kompletna usluga koja je cenom pristupačna i obuhvata smeštaj, ishranu i terapije koje individualno propiše lekar prema potrebama pacijenata, napominje Drndarski.

Za prvih deset meseci u Banji Kanjiža je boravilo skoro 5.000 gostiju, koji su ostvarili oko 55.000 noćenja. Skoro trećina gostiju je boravila o svom trošku, a nešto manje ih je bilo sa uputima.

Milorad Mitrović