Ликовна колонија у Кањижи: Сусрет панонских уметника

Тродневна колонији приређена је у част кањишког сликара Тихамера Добоа Цигоње (1937–1987), на иницијативу челнице Круга Иванке Кењереш из Малих Пијаца.

Поводом 80 година од рођења и 30 од смрти Добоа, у кањишку галерију, при Образовно-културном центру „Кнеса”, која носи име прерано преминулог маестра, стигло је 25 сликара, захваљујући подршци општинске и Покрајинске власти.

Иванка објашњава да је замисао да колонија Галерији „Тихамер Добо” обогати фундус делима панонских уметника. Сећа се и да је за своју другу слику платно добила баш од Добоа, те је баш њу даровала галерији.

С овог првог окупљања је остало 25 експоната сликара из Суботице, Новог Сада, Београда, Црвенке, Суботице, Руме, Сремске Митровице, Црепаје, Нових Козараца, Кикинде и Кањиже – тако у нашој галерији представљамо Војводину у малом, сликари су се заљубили у Кањижу и настојаћемо да колонија постане традиционална, оптимиста је Иванка.   

Директорка „Кнеса” Ерика Торнаи Надрљански наглашава да је циљ да галерија постане значајна за културни живот вароши и региона.

Сликар овдашњи Иштван Ремете наглашава да житељи Кањиже веома уважавају стваралаштво Добоа јер је био једноставан човек кога су свакодневно сретали, а он се није дичио да је велики сликар.

Завредео је да галерија носи његово име, сви су волели да имају Добове слике у кући, доста Кањижана их и има, а иако је од његове смрти прошло три деценије, стално га срећемо у малом парку испред Градске  куће, вели Ремете.

Како је даље казао, тамо му је подигнут споменик, где му друштво прави познати кањишки поета и адвокат Иштван Конц.

Брацо Азарић из Нових Козараца није први пут у Граду тишине, како су песници назвали варош.

Драго ми је да је колонија добила подршку, а и што експонати остају у галерији града који цени уметност, утисак је Азарића.

Смиљана Шалго из Кикинде је први пут у Кањижи, за домаћине има само похвале. Њена суграђанка Гордана Благојевић слика већ деценију и по, а била је учесница колонија „Круга” на палићком Мајкином салашу. 

Лепо сарађујемо с Иванком, која је одлична организаторка, па смо могли да се с колегема лепо дружимо а и радимо, каже Гордана.

Јосип Клер из Црвенке се овде већ одомаћио јер као члан „Круга” често долази.

Упознао сам предиван град, Тису, бању и знаменитости околине, често сам на колонијама, али ретко где су домаћини тако добри и увиђавни па уметници добију скроз оптималан услов за рад, напомиње Клер.

Као код куће осећао се и Суботичанин Иван Шарчевић, такође редовни учесник многих колонија већ десетак година.

Осликао сам типичан војвођански мотив са старинском капијом, али и планински пејсаж јер нас, равничаре, привлаче горе, сматра Шарчевић.

Мада сам, прича даље наш саговорник, увек живео у граду, волим салаше, нешто ме њима носталгично вуче, али их је, нажалост, све мање, људи беже на калдрму. Мало је старих добрих салаша које памтим, заменили их nabuyеni, у некаквом модерном „етно” стилу. Превише су нашминкани, без обзира на комфор који пружају, закључује Шарчевић.

Банаћанин Иван Карафиловски дошао је из Црепаје, а допао му се нарочито менталитет Бачвана, њихова мирноћа и сталоженост. Јанка Лацоа из Зрењанина одушевљава што Иванка Кењереш увек прави добру и креативну атмосферу, а и окупља добро друштво.

На својим сликама се увек враћам води, пре свега Тиси, Старом Бегеју или Царској бари. Пошто сам акварелиста, мене на колоније, изгледа, и зову да сликам воду, објашњава Лацо.

Док су остали највише времена проводили у самој галерији, руски сликар Анатолиј Ивакин, који живи у Београду, штафелај је износио на Главни трг. Ту је налазио инспирацију, али и привлачио пажњу пролазника.       

Милорад Митровић