KAD SE UMETNOST I PREDUZETNIŠTVO PREPLETU Ručni rad prva ljubav Nataše Đaković
Već od malih nogu, vlasnica firme „Moja kreativna kuća“ Nataša Đaković znala je ručni rad njen životni poziv, te je tehnikama starih zanata – pletenjem, heklanjem, vezom i tkanjem ovladala je kao dete. Kako je kazala za „Dnevnik“, nije mogla da dočeka da poraste dovoljno da bi dohvatila papučicu mašine za šivenje, dok je igle naučila da drži kada i olovku.
– Potičem iz velike porodice, četiri tetke po ocu su znale sve tehnike koje ja znam, od njih i sa njima sam ih učila – kazala je naša sagovornica. – Sećam se da sam oduvek bila okružena proizvodima ručnog rada i to je obeležilo moj život. „Moja kreativna kuća“ zvanično postoji od 2014. godine i u okviru nje se bavim izradom odevnih predmeta i predmeta za enterijer.
Dela Nataše Đaković odavno su opravdala naziv njene firme – ponuda je šarenolika i u njenoj prodavnici u Kikindi mogu se kupiti kape, šalovi,džemperi, bluze, cegeri, jastuci i krpare, ali i džemperići i kape za ljubimce, tkane asure od novinskog papira, kao i vez u đerđefu sa zanimljivim personalnim porukama i dečji program za sve uzraste.
– Radim sama, pored svojih proizvoda sarađujem i sa našim dizajnerima i deo sam njihovih projekata, tada angažujem naše dame penzionerke koje su vrhunske majstorice kada je stari zanat u pitanju – objasnila je Đaković. – Što se tiče kupovine, nekako mi se čini da najviše kupuju mladi, i to ženska populacija.
Kako naša sagovornica ističe, sve se može kada si mlad i pun ideja. Tako je i saradnja sa brendom „Škrabac“ Ane Babić na projektu „Etno škrabanje“ pokupila mnoge nagrade.
– Radila sam sa mojim damama prenošenje Aninih šaljivih poruka na džempere, krpare i jastuke i projekat je imao uspeha i van zemlje – objasnila je ona. – Organizujem i radionice za decu i odrasle, a ono što je možda neobično je što dolazi dosta muškaraca kojima je zanimljivo da vezu ili pletu prstima.
Kada se spoje tehnike starih zanata i urbane, dobre ideje, zanatstvo može da bude profesija i za mlade, smatra ova Kikinđanka. Iako ističe da preduzetništvo nije brzi keš, on daje rezultate na duge staze, te konstantnim razvojem može preći u profesiju, a uz kreativnost i alate postati brend.
– Problema u radu uvek ima, na neke možete da utičete i da ih prevaziđete, a na neke ne i tada se prilagođavate – kazala je Đaković. – To su uglavnom novi trendovi oglašavanja sa kojima morate biti u toku, nabavka repromaterijala kog nema baš uvek kada vama treba, a nekada treba pregurati mesec kada vam baš i ne ide. Imali smo i epidemiju virusa korone 2020. godine tokom koje smo svi smo bili u problemu, a tu su i česte zakonske promene koje morate da sprovodite. Srećom, država dosta pomaže, naročito ženskom preduzetništvu kroz razne projekte.
Zanat u rukama nema cenu, tu je ukoliko treba da premostite krizu dok se bavite nekim drugim zanimanjem ili ste ostali bez posla, istakla je naša sagovornica.
Ako ste vredni i spremni da se prilagodite promenama, a one su jedino izvesne, naravno i da se usavršavate i učite, zanat mnogo znači – objasnila je ona. – Kao što je zanat umeće, tako je i preduzetništvo, pa je potrebno konstantno prilagođavati se, izaći iz zone komfora, raditi i na tuđim projektima jer je i to priliv novca. Sve ovo nije lako, ali jeste izazov i možete se iznenaditi šta sve umete ili možete, važno je samo da volite to što radite, i to je velika privilegija.
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
