КАД СЕ УМЕТНОСТ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО ПРЕПЛЕТУ Ручни рад прва љубав Наташе Ђаковић
Већ од малих ногу, власница фирме „Моја креативна кућа“ Наташа Ђаковић знала је ручни рад њен животни позив, те је техникама старих заната – плетењем, хеклањем, везом и ткањем овладала је као дете. Како је казала за „Дневник“, није могла да дочека да порасте довољно да би дохватила папучицу машине за шивење, док је игле научила да држи када и оловку.
– Потичем из велике породице, четири тетке по оцу су знале све технике које ја знам, од њих и са њима сам их учила – казала је наша саговорница. – Сећам се да сам одувек била окружена производима ручног рада и то је обележило мој живот. „Моја креативна кућа“ званично постоји од 2014. године и у оквиру ње се бавим израдом одевних предмета и предмета за ентеријер.
Дела Наташе Ђаковић одавно су оправдала назив њене фирме – понуда је шаренолика и у њеној продавници у Кикинди могу се купити капе, шалови,џемпери, блузе, цегери, јастуци и крпаре, али и џемперићи и капе за љубимце, ткане асуре од новинског папира, као и вез у ђерђефу са занимљивим персоналним порукама и дечји програм за све узрасте.
– Радим сама, поред својих производа сарађујем и са нашим дизајнерима и део сам њихових пројеката, тада ангажујем наше даме пензионерке које су врхунске мајсторице када је стари занат у питању – објаснила је Ђаковић. – Што се тиче куповине, некако ми се чини да највише купују млади, и то женска популација.
Како наша саговорница истиче, све се може када си млад и пун идеја. Тако је и сарадња са брендом „Шкрабац“ Ане Бабић на пројекту „Етно шкрабање“ покупила многе награде.
– Радила сам са мојим дамама преношење Аниних шаљивих порука на џемпере, крпаре и јастуке и пројекат је имао успеха и ван земље – објаснила је она. – Организујем и радионице за децу и одрасле, а оно што је можда необично је што долази доста мушкараца којима је занимљиво да везу или плету прстима.
Када се споје технике старих заната и урбане, добре идеје, занатство може да буде професија и за младе, сматра ова Кикинђанка. Иако истиче да предузетништво није брзи кеш, он даје резултате на дуге стазе, те константним развојем може прећи у професију, а уз креативност и алате постати бренд.
– Проблема у раду увек има, на неке можете да утичете и да их превазиђете, а на неке не и тада се прилагођавате – казала је Ђаковић. – То су углавном нови трендови оглашавања са којима морате бити у току, набавка репроматеријала ког нема баш увек када вама треба, а некада треба прегурати месец када вам баш и не иде. Имали смо и епидемију вируса короне 2020. године током које смо сви смо били у проблему, а ту су и честе законске промене које морате да спроводите. Срећом, држава доста помаже, нарочито женском предузетништву кроз разне пројекте.
Занат у рукама нема цену, ту је уколико треба да премостите кризу док се бавите неким другим занимањем или сте остали без посла, истакла је наша саговорница.
Ако сте вредни и спремни да се прилагодите променама, а оне су једино извесне, наравно и да се усавршавате и учите, занат много значи – објаснила је она. – Као што је занат умеће, тако је и предузетништво, па је потребно константно прилагођавати се, изаћи из зоне комфора, радити и на туђим пројектима јер је и то прилив новца. Све ово није лако, али јесте изазов и можете се изненадити шта све умете или можете, важно је само да волите то што радите, и то је велика привилегија.
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.