IZA ZLATA I LUKSUZNIH PUTOVANJA KRILA SE UŽASNA SUDBINA GADAFIJEVIH AMAZONKI Bilo ih je 400, sve do jedne mlade i lepe
U Evropi su bile poznate kao Amazonke. U severnoj Africi s divljenjem su ih zvali Haris al-Has – privatne telohraniteljke.
U realnosti, bile su nesrećne devojke, mnoge i dalje tinejdžerke, prisiljene da služe i opslužuju nekadašnjeg libijskog vođu Moamera Gadafija.
Amazonke su bile elitna jedinica ženskih telohraniteljki koje su više od 20 godina okruživale pukovnika Moamera Gadafija, postajući gotovo sinonim za njegov diktatorski režim. Kompleksi kontroverznog libijskog vođe nakon pada Tripolija otkrili su tajne o ovoj zagonetnoj jedinici.
Gadafijeva komandantkina bila je žena po imenu Fatima Baroud, a podređenim telohraniteljkama uterivala bi veliki strah u kosti. O užasima koje su proživljavale tokom svoje službe, mnoge devojke su progovorile nakon ubistva Gadafija..
"Tamo sam silovana", rekla je jedna do njih, po imenu Nisrin Gerijani.
"Dolazili bi po nas, uzeli za ruku i vodili niz hodnik. Znale smo šta će se desiti", dodala je.
Nisrin tvrdi da ju je seksualno napastvovao i Gadafijev bivši šef unutrašnje bezbednosti, Mansur Dao.
Morale su i da ubijaju
Ipak, to nije bilo najgore što ju je snašlo. U noći 20. avgusta 2011, dok je Tripoli goreo, jedan Gadafijev vojnik naredio joj je da ubije trojicu pobunjenika. Kaže da je to učinila kako bi spasila sopstveni život.
"Šta sam mogla da uradim? Da to nisam uradila, ne bih bila ovde, ali ni ovako nisam ovde. Šta je bolje?", kroz jecaje je pričala pre skoro deceniju i po.
Pored nje u zatvoru Džadida u istočnom Tripoliju sedele još dve žene, takođe deo jedinice 77. brigade, poznate kao Haris al-Šabi.
Jedna od njih, Nisrin Abdul Hadi, tada samo devetnaestogodišnjakinja, rekla je da ju je porodica poslala da se pridruži Gadafijevoj vojsci. Uhapšena je u uporištu lojalista Abu Selimu, u jednoj od poslednjih borbi za glavni grad, i optužena za dostavljanje zaliha vojnicima lojalistima.
Imala je oči prestravljenog deteta koje se oseća potpuno izgubljeno.
"Imale smo tri zadatka. Podržavati mušku vojsku, obavljati ceremonijalne dužnosti, poput čuvanja, i boriti se ako je potrebno", rekla je.
Pored nje je sedela lojalistkinja Muamera Gadafija, koja je otvoreno govorila o svojoj ulozi vođe jedinice 77. brigade.
"On nam je dao čast", rekla je tada 52-godišnja Džamila Halifa al-Arun.
"Da, borila sam se za njega i bila sam ponosna na to. Bio je dobar i plemenit čovek i bila sam ponosna što sam mu služila. Volela sam ga. To mi je bila dužnost. Ali sada je sve gotovo i želim da idem kući", dodala je.
Jedino gde se Arun očigledno razlikovala od svrgnutog libijskog diktatora bilo je u tome kako je birao elitne telohraniteljke.
"Morale su biti visoke, lepe i imati dugu kosu. Mene nikada nisu izabrali", izjavila je.
One koje su lično obezbeđivale Gadafija imale su potpuno drugačije privilegije.
"Nisu imale ista pravila. One su bile elitne devojke. Bilo ih je ukupno 400 tokom 10 godina", naglasila je ona.
Unutar Gadafijevog kompleksa Bab al-Azizija, šest niskih sivih zgrada sa uskim prorezima za prozore bilo je mesto gde su bile stacionirane njegove privatne telohraniteljke.
"One su bile najvažniji deo Gadafijevog sveta i verovatno su otišle sa njim", rekla je tad Arun.
Prinude i zlostavljanje
Praksa Muamera Gadafija da ženama daje istaknute uloge u svom unutrašnjem krugu bila je u suprotnosti sa društvenim običajima u Libiji.
Iako su mnoge bile primorane na službu i zlostavljane, neke su zauzimale i određene visoke položaje.
"Ako bi poželeo devojke za zabavu ili druge stvari, to bi mu bilo organizovano", rekla je Nisrin Gerijani, jedna od bivših vojnih uzdanica ubijenog tiranina.
Njegove telohraniteljke bile su, u velikoj meri, i njegove oči i uši – na neki način jednako važne kao i muške kolege i špijuni, koji su sprovodili njegovu repreivnu politiku.
"Možda nam je više verovao, ili je možda jednostavno više voleo devojke", rekla je tada Nisrin Abdul Hadi