TELEPE, TI LI SI? U nekada mirnom, porodičnom delu grada niče zgrada do zgrade, SVE MANJE PROSTORA ZA ŽIVOT

Najviše sredinom prošlog veka na tadašnjim obodima nastajali su novi delovi grada i to od temelja, gde su na poljima nicale kuće, potom i zgrade, a urbanistički gledano, sve se više razmišljalo o organizovanju prostora i obezbeđivanju što kvalitetnijeg života i funkcionisanja.

Danas pak masovna gradnja ne jenjava, naročito u onim delovima Novog Sada u kojima je još ostala pokoja kuća. Investitorima su tako sad najatraktivniji Sajalka, Telep, Adice... Na Grbavici i Detelinari nije ostalo još mnogo prizemnih objekata, Klisa i Avijacija su još uvek dovoljno daleke, Almaški kraj je srećom zaštićen, a Limani i Naselje su od starta izgrađeni tako da ne dozvoljavaju mnogo nepredviđenog manevrisanja.

U ovom tekstu vas vodimo, kako to volimo da kažemo, u šetnju – Telepom, i to južnim, gde nema ulice sa bar pet aktivnih gradilišta. Pa, ako mislite da otvaranje prozora i sušenje veša na terasi dolazi u obzir, varate se. Ako ima smisla oprati auto, ostaviti ga čistog na parkingu i takvog zateći sledećeg dana – samo sanjajte. Čak i ako biste se prošetali tim komšilukom, u miru, nesmetano i bezbedno – zaboravite.

Ulica heroja Pinkija, koja je najprometnija u ovom delu Telepa jer povezuje ceo grad sa Kamenjarom i svojevrsna je obilaznica do Adica i dalje Veternika, postala je pakao za svakog učesnika saobraćaja – vozače automobila, dvotočkaša, pešake. Svaka parcela na kojoj raste nova zgradurina u pomenutoj ulici i okolnim ulicama, prkosi usvojenom Planu detaljne regulacije Telepa u Novom Sadu iz 2017. godine, a kojim je predviđena izgradnja zgrada do P 2 Pk, jer u praksi, negde između prizemlja i potkrovlja postoji minimum još jedan sprat viška. Ovakav koncept gradnje dalje ne prati adekvatnu komunlanu i putnu infrastrukturu, što svakako komplikuje život u ovom kraju.

Svako ko se odluči za nekretninu na Telepu zna koje posledice ga očekuju, ali ne očekuje da ne može bezbedno tim krajem da se kreće. Po tom pitanju najviše fasuju pešaci, kojima su trotoari delimično ili potpuno uzurpirani, nebitno da li je zidanje zgrade još u toku ili je završeno. Primera radi, u nedavno izgrađenoj zgradi (koja već uveliko ima prve stanare) a u pomenutoj Ulici heroja Pinkija, ispred broja 22, ucrtani su parkinzi tako da je pešacima ostalo svega 70 centimetara širok (ili bolje reći uzak) trotoar kojim treba da se kreću, iako je u Pravilniku o tehničkim standardima pristupačnosti (iz 2013. godine) u članu 33 jasno navedeno: „Radi nesmetanog kretanja širina uličnih trotoara i pešačkih staza iznosi 180 cm, a izuzetno 120 cm, dok širina prolaza između nepokretnih prepreka iznosi najmanje 90 cm.” U slučaju koji ovde navodimo, a koji je i prikazan na jednoj od priloženih fotografija, jasno je da nije reč o prolazu između nepokretnih prepreka.

Šta uraditi u takvoj situaciji? Komšije su zvale Gradsku inspekciju i prijavile problem. Šta je učinjeno povodom toga? Jedna traka parkinga je usklonjena, ostale su prefarbane, ali i dalje vozačima nedvosmisleno daju za pravo da parkiraju do krajnje vidljive linije.

Ako zađete u sporedne ulice, recimo u Jerneja Kopitara, naići ćete na još neobičniju scenu. Ili trotoara uopšte nema ili nije bezbedno njime ići, budući da, kako je to slučaj kod broja 11, gde se poslednjih dana ruši, deo kuće – malterisani stiropor koji se drži na fasadnoj mrežici – visi nad stazom, bez ikakvih znakova upozorenja, traka koje ukazuju da se tuda ne sme prolaziti. I sve to na svega pedeset metara od vrtića „Švrća”. 

Naravno, ima i toga da su vozači automobila nesavesni (što se može razumeti svim prethodno navedenim uzrocima), pa na finom trotoaru u novoizgrađenoj Ulici Imrea Borija parkiraju svoja vozila, praveći se da je taj behaton namenjen njihovim točkovima.