ИЗА ЗЛАТА И ЛУКСУЗНИХ ПУТОВАЊА КРИЛА СЕ УЖАСНА СУДБИНА ГАДАФИЈЕВИХ АМАЗОНКИ Било их је 400, све до једне младе и лепе
У Европи су биле познате као Амазонке. У северној Африци с дивљењем су их звали Харис ал-Хас – приватне телохранитељке.
У реалности, биле су несрећне девојке, многе и даље тинејџерке, присиљене да служе и опслужују некадашњег либијског вођу Моамера Гадафија.
Амазонке су биле елитна јединица женских телохранитељки које су више од 20 година окруживале пуковника Моамера Гадафија, постајући готово синоним за његов диктаторски режим. Комплекси контроверзног либијског вође након пада Триполија открили су тајне о овој загонетној јединици.
Гадафијева команданткина била је жена по имену Фатима Бароуд, а подређеним телохранитељкама утеривала би велики страх у кости. О ужасима које су проживљавале током своје службе, многе девојке су проговориле након убиства Гадафија..
"Тамо сам силована", рекла је једна до њих, по имену Нисрин Геријани.
"Долазили би по нас, узели за руку и водили низ ходник. Знале смо шта ће се десити", додала је.
Нисрин тврди да ју је сексуално напаствовао и Гадафијев бивши шеф унутрашње безбедности, Мансур Дао.
Морале су и да убијају
Ипак, то није било најгоре што ју је снашло. У ноћи 20. августа 2011, док је Триполи горео, један Гадафијев војник наредио јој је да убије тројицу побуњеника. Каже да је то учинила како би спасила сопствени живот.
"Шта сам могла да урадим? Да то нисам урадила, не бих била овде, али ни овако нисам овде. Шта је боље?", кроз јецаје је причала пре скоро деценију и по.
Поред ње у затвору Џадида у источном Триполију седеле још две жене, такође део јединице 77. бригаде, познате као Харис ал-Шаби.
Једна од њих, Нисрин Абдул Хади, тада само деветнаестогодишњакиња, рекла је да ју је породица послала да се придружи Гадафијевој војсци. Ухапшена је у упоришту лојалиста Абу Селиму, у једној од последњих борби за главни град, и оптужена за достављање залиха војницима лојалистима.
Имала је очи престрављеног детета које се осећа потпуно изгубљено.
"Имале смо три задатка. Подржавати мушку војску, обављати церемонијалне дужности, попут чувања, и борити се ако је потребно", рекла је.
Поред ње је седела лојалисткиња Муамера Гадафија, која је отворено говорила о својој улози вође јединице 77. бригаде.
"Он нам је дао част", рекла је тада 52-годишња Џамила Халифа ал-Арун.
"Да, борила сам се за њега и била сам поносна на то. Био је добар и племенит човек и била сам поносна што сам му служила. Волела сам га. То ми је била дужност. Али сада је све готово и желим да идем кући", додала је.
Једино где се Арун очигледно разликовала од свргнутог либијског диктатора било је у томе како је бирао елитне телохранитељке.
"Морале су бити високе, лепе и имати дугу косу. Мене никада нису изабрали", изјавила је.
Оне које су лично обезбеђивале Гадафија имале су потпуно другачије привилегије.
"Нису имале иста правила. Оне су биле елитне девојке. Било их је укупно 400 током 10 година", нагласила је она.
Унутар Гадафијевог комплекса Баб ал-Азизија, шест ниских сивих зграда са уским прорезима за прозоре било је место где су биле стациониране његове приватне телохранитељке.
"Оне су биле најважнији део Гадафијевог света и вероватно су отишле са њим", рекла је тад Арун.
Принуде и злостављање
Пракса Муамера Гадафија да женама даје истакнуте улоге у свом унутрашњем кругу била је у супротности са друштвеним обичајима у Либији.
Иако су многе биле приморане на службу и злостављане, неке су заузимале и одређене високе положаје.
"Ако би пожелео девојке за забаву или друге ствари, то би му било организовано", рекла је Нисрин Геријани, једна од бивших војних узданица убијеног тиранина.
Његове телохранитељке биле су, у великој мери, и његове очи и уши – на неки начин једнако важне као и мушке колеге и шпијуни, који су спроводили његову репреивну политику.
"Можда нам је више веровао, или је можда једноставно више волео девојке", рекла је тада Нисрин Абдул Хади