REZON: Pismo o toleranciji i getoizaciji SNS-a

Sve što je vlast rekla da će se desiti kao rezultat prorokovanja Jova Bakića desilo se. Jedan broj građana je njegove mudrosti o jurenju naprednjaka po ulicama razumeo doslovno. I s radošću prihvatio ideju da ih napada, gađa jajima, zabranjuje im pojavljivanje u javnosti, pravo da govore i rade. Tako je Bakić postao antiapostol „demokratskih” protesta, koji radi u korist vlasti. 

U korist vlasti rade i svi koji su pristupili blokiranju okupljanja SNS-a, presretanju i ponižavanju njihovih funkcionera. Na više načina. Prvo, pristojni ljudi se gnušaju nasilja. Svi učtivi građani Novog Sada i Srbije, a takvih je većina, ukoliko su i pomisili da podrže opoziciju, sada su od toga odustali. Drugo, građani vole da budu na strani progonjenog i žrtve, a SNS to postaje, zbog stalnog progona i satanizacije. 

Ukoliko bi neko od njihovih funkcionera rekao da je u toku getoizacija naprednjaka, ne bi pogrešio. Imao bi sijaset elemenata da dokaže da su članovi SNS-a trenutno najprogonjenija grupa ljudi u Evropi. Mogu da upotrebe alat opozicije. Obrate se Evropskoj uniji i dostave im snimke iz Niša, Palilule, Novog Sada, Čačka, Užica i drugih mesta, gde su njihovi funkcioneri, legitimno izabrani predstavnici naroda, bili ponižavani i vređani. Mada to Brisel već zna, dobio bi crno na belo kako izgleda opoziciona mustra za razvoj ljudskih sloboda i unapređenje demokratije.

Mogu i da tvrde da su žrtva spinova i izmišljotina i kao dokaz navedu studente DIF-a koji su medijima saopštili da su ih pretukli SNS batinaši. Kao u Markesovoj Brodolomnikovoj priči, usledio je kopernikaski obrt. Istraga ukazuje da su se studenti napili. Potom su susreli grupu sličnih zadribaldi, potukli se sa njima i dobili batine. Kad su se istreznili, shvatili su da ih je pretukla grupa Roma, i da ne bi umrli od sramote, plasirali su priču o SNS batinašima. I to je bio povod za novi protest.

Mogu da navedu pokušaj opozicije da spreče gradonačelnika Mićina da održi sastanak sa građanima Limana 4. Duvali su u pištaljke, vuvuzele. Pravili haos. On im je mudro odgovorio da nije veći demokrata onaj ko glasnije viče, da se sloboda ne brani uskraćivanjem prava drugome, i da ometanje sastanaka drugih političkih opcija ne predstavlja borbu za bolje društvo. 

Takođe, opozicionari su u dvorištu OŠ „Sonja Marinković” zaključali grupu roditelja koji žele da im deca idu u školu, među kojima je bilo i funkcionera SNS-a. I to su obelodanili kao izuzetno genijalnu aktivnost. S obrazloženjem da mnogi nisu roditelji dece koja idu u „Sonju”. Kakav je to argument? Oni su slobodni građani Novog Sada, i nisu došli da izdejstvuju zabranu bilo čega, već se mirno zalažu za otvaranje škola i početak nastave.

Sasvim je razumljivo da opozicija želi da smeni vlast. Tu nema ničeg neprirodnog. I nedemokratskog. Nedemokratske i neprirodne su metode koje koriste za ostvarenje svog cilja. 

Zašto jedni od drugih pravimo neprijatelje? Šta je to što ne možemo da rešimo razgovorom? I zbog čega? Koji je to interes koji nas ometa da, umesto nagonima i porivima, služimo razumu? Borba za vlast? Žudnja za moći? Čežnja za novcem? Želja da bude više demokratije? Više prava i sloboda? Da građani žive bolje? Nijedan od navedenih ciljeva ne opravdava suspenziju tuđih sloboda, nasilje, niti zloupotrebu građanskih prava u političke svrhe. 

Do svega se može doći bez ijedne teške reči. Na izborima. Bez ijedne psovke. I ko god pokušava da dokaže drugačije, nije zaljubljenik u demokratiju. Sloboda se ne brani uskraćivanjem slobode drugome. 

Demokratija se ne gradi vikom i silom, već uljudnošću, dijalogom i razumevanjem. 

Progon naprednjaka objašnjava se time da su oni vlast i da varaju i kradu. Kažu da će pumpanje njihove dehumanizacije dovesti do unapređenja demokratije. Ućutkivanje drugog i zabrana njegovih sloboda nije čin demokratije već čiste diskriminacije. 

SNS može da kaže da svako ima mogućnost da iznosi i obelodanjuje argumente o krađi narodnih para, ako o tome ima dokaze. Ali, da niko nema prava da drugog sprečava da se slobodno kreće, govori, radi, drži sastanke. Isto tako mogu reći da imaju punu kamionsku prikolicu dokaza da su pumpanje i ispumpavanje stari izum današnje opozicije. I mogu da dokažu da je iz pokrajinskog budžeta u nepovrat „ispumpano” više od 64 milijarde dinara. Da su bili opozicija današnjoj opoziciji koja je tada bila vlast, ali da nisu blokirali njihove prostorije i sastanke, već su o tome govorili u skupštini i u medijima. 

Studenti najodlučnije treba da se distanciraju od opozicije, zborova i građana koji ostvarenje svojih ambicija vide kroz getoizaciju neistomišljenika. Ni po koju cenu ne smeju da dopuste da ih politički marginalci uvuku u močvaru nasilništva. Zaključavanje onih koji drugačije misle nije nešto čime se treba hvaliti. Pre se treba stideti. To nije zabavno. Nije fora. Nije kreativno. To može biti samo iz uvida prestupnika. 

Piše: Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću