REZON: Studenti nisu razumeli Loka

Piše: Milorad Bojović

Zalud roboti, laptopovi, pametni telefoni, veštačka inteligencija, vratismo se 5.000 godina unazad. U preddržavno doba, gde ne vladaju demokratska pravila, ustav, zakoni, institucije, narodni suverenitet - nego zakon jačeg. Država nije čovekov neprijatelj. Nije dušmanin građana. Ona je demokratski alat – oblikovan voljom naroda kroz društveni ugovor. Država nije imaginarna tvorevina. Ona je skup volja slobodne većine građana. I ta volja je inkorporirana u institucije vlasti. Narod daje legitimitet i legalitet svakoj državi na svetu. 

Profesori studenata u blokadama, reći će da država u savremenom smislu postoji tek od Loka i Rusoa. Ili da se, u najboljem slučaju, može računati da suverena država postoji oko 400 godina, od Vestfalskog mira. Međutim, neće moći da ospore činjenicu da su lični hirovi bili zakon samo pre nego je ustanovljena država. Samo tada je svako sprovodio svoju volju, ne vodeći računa o slobodama i interesima drugog. Da bi se tome stalo na put postignut je dogovor da suverenitet pripada celom narodu, koji on na izborima prenosi na svoje predstavnike. Država nije nastala kao nametnuta prinuda, već kao nasušna potreba. Narod je razumeo da je dobro da ima sistem koji ga štiti od samovolje.

Političari koji neprestano gube na izborima veruju u Bernajsovu doktrinu da narod nije sinonim za mudrost. Mladi smatraju da opoizicija nije sinonim za korisnost. Građani koji ne podržavaju ni vlast ni opoziciju, smatraju da studenti nisu sinonim za političku moć. I sada se javljaju kao nova, posebna grupacija, koja želi moć za sebe. Plagirajući studente, koji su plagirali boljševike nastojaće da uspostave sopstvene, paralelne institucije. Da uspostave svoju Parisku komunu. Ironično je što se planirajući potpunu anarhiju umesto na Ravašola i Prudona, pozivaju na Loka. Postoje dve mogućnosti. Ili ga nisu čitali. Ili, to što su čitali, nisu najbolje razumeli. 

Uspostavljajući filozofiju modernog liberalnog društva Lok nigde ne poziva na nepoštovanje zakona i institucija. Studenti i organizatori zborova ignorišu ključni Lokov postulat da gde nema zakona, nema ni slobode. Ako svako može da radi šta hoće, niko nije slobodan, važi samo zakon jačeg. Suprotno njihovim idejama plenuma i zborova, Lok piše da bi svaki zakon bio uzaludan, ako ne bi imao ko da ga sprovede. 

- Ljudska sloboda u društvu ne treba da bude ni pod kakvom drugom vlašću, osim one koja je uspostavljena uz saglasnost u zajednici. Ali, to ne znači povratak na povratak na pravila prirode - zakon jačeg. Budući da bi u prirodnom stanju svaki čovek imao jednaku vlast da sprovodi prirodne zakone, razumno je da se određenim društvenim ugovorom svi odreknu tog prava i prenesu ga na državne institucije. Kad ne bi postojalo telo koje u prirodnom stanju ima moć da izvrši taj zakon i time sačuva nevine i obuzda prestupnike. Prestupnik se kršeći zakon izjašnjava da živi po drugom pravilu izvan pravila razuma i zajedničke pravičnosti, i tako postaje opasan po društvo - piše Lok. 

Po uzoru na studentske plenume, građani koji su nezadovoljni politikom i vlasti  i opozicije, oformiće paralelne institucije. Donosiće odluke o lokalnim i državnim pitanjima na zborovima 
građana. Sami po sebi, zborovi ne moraju da predstavljaju nešto loše. Problem sa njima je što, kao i plenumni, nisu za sve. Već samo za pouzdane istomišljenike

Nema kod njega nijedne reči o blokadama i delegitimizaciji države. Ali toga ima mnogo kod anarhista, Marksa, Engelsa i Lenjina. Oni kažu da država ne može da evoluira, već mora da se revolucijom uspostavi novo uređenje, koje će više odgovarati potrebama onih koji pobunu pokreću. Na temeljima boljševičke nasilne smene vlasti, zapadni centri moći osmislili su metode nenasilne promene režima. Piter Akerman, Džin Šarp i Mark Palmer odgovorni su za obaranje svih komunističkh režima u Evropi, i svih diktatorskih i „diktatorskih” režima u Južnoj Americi, Aziji i Africi. Tačnije, u svim zemljama koje su imale resurse koje nisu htele da ustupe Zapadu.

Sve što od 1. novembra prošle godine rade studentski plenumi, precizno je objavljeno u knjigama Šarpa, Akermana i Palmera. Od reči do reči. Plenum je institucija paralelne moći, koja suspenduje zvanične konvencije o vladavini putem predstavničke demokratije. 

Po uzoru na studentske plenume, građani koji su nezadovoljni politikom i vlasti i opozicije, oformiće paralelne institucije. Donosiće odluke o lokalnim i državnim pitanjima na zborovima građana. Samo po sebi, to ne mora nužno da bude nešto loše. Problem sa zborovima je što kao i plenumni nisu za sve. Već samo za pouzdane istomišljenike.
Zborovi građana neće ugroziti vlast, ali će eliminisati opoziciju. Iz njih može da izraste nova politička snaga, jer će artikulisati mikrolokalne teme koje opozicija sa visova svog umišljenog elitizma nije kadra da detektuje, a koje vlast ne stiže da uradi, jer se bavi velikim investicijama, rastom ekonomije, plata i penzija. Ako želi da politički preživi, opozicija mora da shvati da da su priče o prelaznoj vladi čisto gubljenje vremena, i da se pozabavi pitanjem zborova koji mogu preuzeti njihovu poziciju. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću