РЕЗОН: Писмо о толеранцији и гетоизацији СНС-а

Све што је власт рекла да ће се десити као резултат пророковања Јова Бакића десило се. Један број грађана је његове мудрости о јурењу напредњака по улицама разумео дословно. И с радошћу прихватио идеју да их напада, гађа јајима, забрањује им појављивање у јавности, право да говоре и раде. Тако је Бакић постао антиапостол „демократских” протеста, који ради у корист власти. 

У корист власти раде и сви који су приступили блокирању окупљања СНС-а, пресретању и понижавању њихових функционера. На више начина. Прво, пристојни људи се гнушају насиља. Сви учтиви грађани Новог Сада и Србије, а таквих је већина, уколико су и помисили да подрже опозицију, сада су од тога одустали. Друго, грађани воле да буду на страни прогоњеног и жртве, а СНС то постаје, због сталног прогона и сатанизације. 

Уколико би неко од њихових функционера рекао да је у току гетоизација напредњака, не би погрешио. Имао би сијасет елемената да докаже да су чланови СНС-а тренутно најпрогоњенија група људи у Европи. Могу да употребе алат опозиције. Обрате се Европској унији и доставе им снимке из Ниша, Палилуле, Новог Сада, Чачка, Ужица и других места, где су њихови функционери, легитимно изабрани представници народа, били понижавани и вређани. Мада то Брисел већ зна, добио би црно на бело како изгледа опозициона мустра за развој људских слобода и унапређење демократије.

Могу и да тврде да су жртва спинова и измишљотина и као доказ наведу студенте ДИФ-а који су медијима саопштили да су их претукли СНС батинаши. Као у Маркесовој Бродоломниковој причи, уследио је коперникаски обрт. Истрага указује да су се студенти напили. Потом су сусрели групу сличних задрибалди, потукли се са њима и добили батине. Кад су се истрезнили, схватили су да их је претукла група Рома, и да не би умрли од срамоте, пласирали су причу о СНС батинашима. И то је био повод за нови протест.

Могу да наведу покушај опозиције да спрече градоначелника Мићина да одржи састанак са грађанима Лимана 4. Дували су у пиштаљке, вувузеле. Правили хаос. Он им је мудро одговорио да није већи демократа онај ко гласније виче, да се слобода не брани ускраћивањем права другоме, и да ометање састанака других политичких опција не представља борбу за боље друштво. 

Такође, опозиционари су у дворишту ОШ „Соња Маринковић” закључали групу родитеља који желе да им деца иду у школу, међу којима је било и функционера СНС-а. И то су обелоданили као изузетно генијалну активност. С образложењем да многи нису родитељи деце која иду у „Соњу”. Какав је то аргумент? Они су слободни грађани Новог Сада, и нису дошли да издејствују забрану било чега, већ се мирно залажу за отварање школа и почетак наставе.

Сасвим је разумљиво да опозиција жели да смени власт. Ту нема ничег неприродног. И недемократског. Недемократске и неприродне су методе које користе за остварење свог циља. 

Зашто једни од других правимо непријатеље? Шта је то што не можемо да решимо разговором? И због чега? Који је то интерес који нас омета да, уместо нагонима и поривима, служимо разуму? Борба за власт? Жудња за моћи? Чежња за новцем? Жеља да буде више демократије? Више права и слобода? Да грађани живе боље? Ниједан од наведених циљева не оправдава суспензију туђих слобода, насиље, нити злоупотребу грађанских права у политичке сврхе. 

До свега се може доћи без иједне тешке речи. На изборима. Без иједне псовке. И ко год покушава да докаже другачије, није заљубљеник у демократију. Слобода се не брани ускраћивањем слободе другоме. 

Демократија се не гради виком и силом, већ уљудношћу, дијалогом и разумевањем. 

Прогон напредњака објашњава се тиме да су они власт и да варају и краду. Кажу да ће пумпање њихове дехуманизације довести до унапређења демократије. Ућуткивање другог и забрана његових слобода није чин демократије већ чисте дискриминације. 

СНС може да каже да свако има могућност да износи и обелодањује аргументе о крађи народних пара, ако о томе има доказе. Али, да нико нема права да другог спречава да се слободно креће, говори, ради, држи састанке. Исто тако могу рећи да имају пуну камионску приколицу доказа да су пумпање и испумпавање стари изум данашње опозиције. И могу да докажу да је из покрајинског буџета у неповрат „испумпано” више од 64 милијарде динара. Да су били опозиција данашњој опозицији која је тада била власт, али да нису блокирали њихове просторије и састанке, већ су о томе говорили у скупштини и у медијима. 

Студенти најодлучније треба да се дистанцирају од опозиције, зборова и грађана који остварење својих амбиција виде кроз гетоизацију неистомишљеника. Ни по коју цену не смеју да допусте да их политички маргиналци увуку у мочвару насилништва. Закључавање оних који другачије мисле није нешто чиме се треба хвалити. Пре се треба стидети. То није забавно. Није фора. Није креативно. То може бити само из увида преступника. 

Пише: Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу