ŠEĆER NAS ČINI ZADOVOLJNIMA SAMO NA TRENUTAK Ima ga i tamo gde ne slutimo, a evo šta zapravo radi organizmu
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine pokazalo je da je više od polovine stanovništva (57,1 odsto) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno 20,8 odsto gojazno.
Prekomerni unos šećera dovodi do gojaznosti i posledično do niza zdravstvenih problema.
– Da bismo se lakše nosili sa stresom i umorom koji su deo našeg svakodnevnog života, često posegnemo za nečim slatkim. Gotovo odmah osetimo da nam se vratila energija. Međutim, energiju koju smo brzo dobili, isto tako brzo i gubimo. Kada unesemo šećer dolazi do naglog povećanja nivoa glukoze u krvi, koja se ubrzo snižava i tada može da se javi osećaj umora, ali i želja za slatkim – kažu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Kako dodaju, zabrinjavajuć je porast procenta gojazne dece: za uzrast od sedam do 14 godina, iznosio je 2016. godine 2,6 odsto, a 2019. godine 10,5 odsto.
– U ishrani dece od najranijeg uzrasta šećeri su zastupljeni u svakodnevnoj ishrani, bilo da čine užinu, bilo da se unose posle glavnih obroka. Istraživanje je pokazalo da su slatka bezalkoholna pića svakodnevno, u najvećem procentu, koristile osobe uzrasta od 15 do 24 godine (18,7 odsto). Navike stečene u detinjstvu vezane za unos šećera ostaju i u odraslom životnom dobu. Šećer je retka hrana čijim unosom dolazi do oslobađanja dopamina, zahvaljujući kome se stvara osećaj zadovoljstva. Da bismo održali taj osećaj, unosimo još slatkiša i tako ulazimo u začarani krug – napominju u „Batutu”.
Za naše zdravlje važno je da imamo uravnoteženu, umerenu ishranu. Kada kažemo „šećer” obično mislimo na rafinisani beli šećer. Znamo da ga ima u čokoladama, keksu, ali ne smemo zaboraviti da znatne količine šećera unosimo proizvodima kojima se on dodaje prilikom njihove industrijske obrade.
I veštačke zaslađivače koristiti umereno
- Pored prirodnih, danas su u upotrebi i veštački zaslađivači. Ove zamene za šećer nemaju kalorije i zbog toga se često koriste u dijetama, a mogu da se nađu i kao dodaci u dijetnim pićima, žvakama, sladoledima. Veštačke zaslađivače, kao i prirodne, treba koristiti umereno – poručuju u „Batutu”.
Tako se šećer može naći u raznim umacima, bezmasnim proizvodima, hlebu, sosovima, namazima, kafama sa raznim ukusima, granolama. Koliko dodatog šećera ima u raznim upakovanim proizvodima možemo da vidimo čitajući deklaraciju sa oznakom nutritivne vrednosti hrane.
Unosom prirodnih šećera koji se nalaze u voću i povrću, kao što su fruktoza ili laktoza koja je prisutna u mlečnim proizvodima, i unosom žitarica od celog zrna možemo obezbediti energiju za ceo dan.
Mnogi koji vode računa o svojoj ishrani koriste prirodne zaslađivače umesto običnog šećera. To je u svakom slučaju zdraviji izbor, s obzirom na to da su oni niskokalorični, imaju niži glikemijski indeks, odnosno sporije podižu nivo glukoze u krvi, a mogu biti i izvor vlakana, vitamina kao što je npr. voće.
Međutim, i prirodne zaslađivače kao što su med, javorov sirup, melasu, treba koristiti umereno jer je i prirodni šećer – šećer.
