ШЕЋЕР НАС ЧИНИ ЗАДОВОЉНИМА САМО НА ТРЕНУТАК Има га и тамо где не слутимо, а ево шта заправо ради организму
Истраживање здравља становништва Србије 2019. године показало је да је више од половине становништва (57,1 одсто) било прекомерно ухрањено, односно 20,8 одсто гојазно.
Прекомерни унос шећера доводи до гојазности и последично до низа здравствених проблема.
– Да бисмо се лакше носили са стресом и умором који су део нашег свакодневног живота, често посегнемо за нечим слатким. Готово одмах осетимо да нам се вратила енергија. Међутим, енергију коју смо брзо добили, исто тако брзо и губимо. Када унесемо шећер долази до наглог повећања нивоа глукозе у крви, која се убрзо снижава и тада може да се јави осећај умора, али и жеља за слатким – кажу у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
Како додају, забрињавајућ је пораст процента гојазне деце: за узраст од седам до 14 година, износио је 2016. године 2,6 одсто, а 2019. године 10,5 одсто.
– У исхрани деце од најранијег узраста шећери су заступљени у свакодневној исхрани, било да чине ужину, било да се уносе после главних оброка. Истраживање је показало да су слатка безалкохолна пића свакодневно, у највећем проценту, користиле особе узраста од 15 до 24 године (18,7 одсто). Навике стечене у детињству везане за унос шећера остају и у одраслом животном добу. Шећер је ретка храна чијим уносом долази до ослобађања допамина, захваљујући коме се ствара осећај задовољства. Да бисмо одржали тај осећај, уносимо још слаткиша и тако улазимо у зачарани круг – напомињу у „Батуту”.
За наше здравље важно је да имамо уравнотежену, умерену исхрану. Када кажемо „шећер” обично мислимо на рафинисани бели шећер. Знамо да га има у чоколадама, кексу, али не смемо заборавити да знатне количине шећера уносимо производима којима се он додаје приликом њихове индустријске обраде.
И вештачке заслађиваче користити умерено
- Поред природних, данас су у употреби и вештачки заслађивачи. Ове замене за шећер немају калорије и због тога се често користе у дијетама, а могу да се нађу и као додаци у дијетним пићима, жвакама, сладоледима. Вештачке заслађиваче, као и природне, треба користити умерено – поручују у „Батуту”.
Тако се шећер може наћи у разним умацима, безмасним производима, хлебу, сосовима, намазима, кафама са разним укусима, гранолама. Колико додатог шећера има у разним упакованим производима можемо да видимо читајући декларацију са ознаком нутритивне вредности хране.
Уносом природних шећера који се налазе у воћу и поврћу, као што су фруктоза или лактоза која је присутна у млечним производима, и уносом житарица од целог зрна можемо обезбедити енергију за цео дан.
Многи који воде рачуна о својој исхрани користе природне заслађиваче уместо обичног шећера. То је у сваком случају здравији избор, с обзиром на то да су они нискокалорични, имају нижи гликемијски индекс, односно спорије подижу ниво глукозе у крви, а могу бити и извор влакана, витамина као што је нпр. воће.
Међутим, и природне заслађиваче као што су мед, јаворов сируп, меласу, треба користити умерено јер је и природни шећер – шећер.
