TEMA DNEVNIKA Da li su Beograd i Priština bliže dogovoru

Po spekulacijama koje stižu iz Brisela, konačni sporazum Beograda i Prištine trebalo bi, navodno, da bude postignut do kraja ove godine ili početkom sledeće. U EU kažu da predsednici Srbije i Kosova pokazuju svoju potpuno posvećenost dolasku do konačnog rešenja u dijalogu. Unija je, sa svoje strane, potpuno angažovana i pruža svaku pomoć u dolasku do pravno obavezujućeg sporazuma.

Po briselskim nezvaničnim informacijama, dogovor, osim međusobne saglasnosti obeju strana, mora da bude u skladu s međunarodnim pravom i da ima podršku međunarodne zajednice, uključujući i region. U Briselu su, kažu, svesni težine zadatka koji je pred pregovaračima da bi se došlo do dogovora koji ispunjava sve te kriterijume. Dodaje se da s pregovaračima rade i timovi zaduženi za ocenu usklađenosti mogućeg dogovora s međunarodnim pravnim standardima.

EU zvaničnici kažu da ne žele da ulaze u ocene pojedinačnih rešenja o kojima se u poslednje vreme govori, uključujući i pitanje moguće korekcije granica. Naglašavaju da u cilju nalaženja konačnog rešenja za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine pregovarači trenutno razmatraju sve postojeće opcije. Ukazaju na to da je „potrebno pregovaračima dati dovoljno prostora da razmotre sve opcije”. Zbog toga Brisel, kako se nezvanično može čuti, ne ulazi u moguće ili nemoguće opcije, uz poruku da „ponekada morate da pregladate različite stvari da biste videli šta je moguće ili nemoguće”.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić smatra da bi do rešenja „kosovskog čvora” moglo doći na nekoj međunarodnoj konferenciji.

– Preduslov za tako nešto je da se stavovi dveju strana približe – rekao je Dačić, dodajući da su trenutno ti stavovi značajno udaljeni.

Rešenje bi, kazao je, mogao biti takozvani Dejton 2, odnosno rešenje po modelu razgraničenja na velikoj međunarodnoj konferenciji koja bi trebalo da se održi pre maja 2019. godine, kada ističe mandat Evropske komisije.

Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han izjavio je da svako rešenje bilateralnog konflikta treba da doprinese široj stabilnosti regiona. Istakao je da ne očekuje da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Tači u petak, na novoj rundi dijaloga, postići dogovor, već da će put ka sporazumu trajati još nekoliko meseci. Za finalizaciju je, primećuje, prerano jer ima još mnogo pitanja koja, u vezi s najnovijom javnom debatom, treba rešiti. Na molbu da iznese stav o ideji o razmeni teritorija, rekao je da je o tome prerano govoriti jer se i dalje pregovara.

– Neke ideje su se pojavile, uzmimo to tako – rekao je on, uz napomenu da „moramo gledati širi sliku, što znači da, bez obzira na to kakvo je rešenje, ono mora biti takvo da ne ide na štetu drugih”.

Smatra da su obe strane svesne međunarodnih ograničenja, koja, dodaje, ostavljaju dovoljno prostora za mnoga rešenja.

– Bilo bi korisno kada bi proces bio zaključen do sledećeg leta da bismo mogli krenuti novim koracima – zaključio je Han.

Šef srpske diplomatije istakao je da je razgraničenje s Albancima jedino pitanje granica koje bi se u slučaju „novog Dejtona” našlo na dnevnom redu.

Dok se u Briselu „piše i briše”, direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić upozorava na to da „našu ukupnu pregovaračku poziciju otežava kada svakodnevno u Srbiji imamo političare i političke subjekte koji, poput Saše Jankovića, kažu da Kosovu treba dati ne jednu nego dve stolice u Ujedinjenim nacijama, a kao ne treba priznati nezavisnost”.

– Pre svega, moram da vam kažem da je to katastrofalno – rekao je Đurić, dodajući da su „mala očekivanja da možemo, nakon svega što nam se dešava ovih dana i nedelja, nešto izvući i dobiti”. – On kaže: samo vi mene nametnite na vlast u Srbiji, a ja ću da vam dam mesto u UN.

Kako kaže, opozicionari „lažu narod da stolica u UN ne znači priznanje”. Dodaje da opoziciji ne odgovara ekonomski jaka Srbija te su se zato udružili da na tom pitanju pokušaju da ruše Aleksandra Vučića. Konstatuje da ih borba da sruše predsednikovu politiku ne vodi u vlast već „ruši i podriva interese Srbije”.

– Neodgovorni ljudi u Srbiji se protive ideji da Srbija dobije nešto, što možda može dobiti danas, a za pet godina neće moći. Ne bih želeo da to bude još jedna propuštena prilika za Srbiju da nešto izvuče – naglasio je Đurić.

Podsetio je na to da kampanja ozbiljnog zastrašivanja ljudi na KiM i dalje traje.

– Dovoljno je samo da pogledate ko je protiv ideje i rešenja koje predlaže predsednik Vučić i da vidite da li su ta rešenja u srpskom interesu – kazao je Đurić.

        S. Stanković

Najsveobuhvatnija i najkompleksnija poseta

– Predstojeća poseta predsednika Srbije KiM biće najsveobuhvatnija i za organizaciju najkompleksnija poseta do sada jer će posetiti dvocifren broj lokacija na KiM – najavio je Marko Đurić. – Predsednik je insistirao na tome da bude što više s ljudima, da razgovara s njima. Posetiće domaćinstvo Milana Kovačevića, koji živi u Banjama, selu koje u opštini u kojoj žive isključivo Albanci.

Ponovio je da je reč o selima koja do sada nije posetio nijedan zvaničnik Srbije, i da to dovoljno govori o njegovoj posvećenosti. Očekuje da će Srbima na KiM ta predsednikova poseta značiti „život, ohrabrenje, veru i snagu da izdrže”.

Podseća na to da ovih dana možemo čuti paralele između Gazimestana 1989. godine i ove najnovije posete. Kako kaže, obaveza sadašnje vlasti je da po pitanju rezultata bude neuporedivo bolja u odnosu na Miloševićevu vladavinu.

– Predsednik Vučić uživa nesumnjivo veliko poverenje najvećeg dela građana Srbije, ali i odgovornost da se postigne što bolji rezultat, neuporedivo bolji od tadašnjeg. Nakon decenija vladavina različitih ljudi, koji su pretvorili Srbiju u jedan ogoljeni kostur, dosta je tužno kada sve to gledamo, postaje jadno koliko smo razoreni i koliko je težak zadatak pred Vučićem. Okolnosti su neuporedivo teže od 1989. godine – rekao je Đurić.