ТЕМА ДНЕВНИКА Да ли су Београд и Приштина ближе договору

По спекулацијама које стижу из Брисела, коначни споразум Београда и Приштине требало би, наводно, да буде постигнут до краја ове године или почетком следеће. У ЕУ кажу да председници Србије и Косова показују своју потпуно посвећеност доласку до коначног решења у дијалогу. Унија је, са своје стране, потпуно ангажована и пружа сваку помоћ у доласку до правно обавезујућег споразума.

По бриселским незваничним информацијама, договор, осим међусобне сагласности обеју страна, мора да буде у складу с међународним правом и да има подршку међународне заједнице, укључујући и регион. У Бриселу су, кажу, свесни тежине задатка који је пред преговарачима да би се дошло до договора који испуњава све те критеријуме. Додаје се да с преговарачима раде и тимови задужени за оцену усклађености могућег договора с међународним правним стандардима.

ЕУ званичници кажу да не желе да улазе у оцене појединачних решења о којима се у последње време говори, укључујући и питање могуће корекције граница. Наглашавају да у циљу налажења коначног решења за свеобухватну нормализацију односа Београда и Приштине преговарачи тренутно разматрају све постојеће опције. Указају на то да је „потребно преговарачима дати довољно простора да размотре све опције”. Због тога Брисел, како се незванично може чути, не улази у могуће или немогуће опције, уз поруку да „понекада морате да прегладате различите ствари да бисте видели шта је могуће или немогуће”.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић сматра да би до решења „косовског чвора” могло доћи на некој међународној конференцији.

– Предуслов за тако нешто је да се ставови двеју страна приближе – рекао је Дачић, додајући да су тренутно ти ставови значајно удаљени.

Решење би, казао је, могао бити такозвани Дејтон 2, односно решење по моделу разграничења на великој међународној конференцији која би требало да се одржи пре маја 2019. године, када истиче мандат Европске комисије.

Европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан изјавио је да свако решење билатералног конфликта треба да допринесе широј стабилности региона. Истакао је да не очекује да ће председник Србије Александар Вучић и Тачи у петак, на новој рунди дијалога, постићи договор, већ да ће пут ка споразуму трајати још неколико месеци. За финализацију је, примећује, прерано јер има још много питања која, у вези с најновијом јавном дебатом, треба решити. На молбу да изнесе став о идеји о размени територија, рекао је да је о томе прерано говорити јер се и даље преговара.

– Неке идеје су се појавиле, узмимо то тако – рекао је он, уз напомену да „морамо гледати шири слику, што значи да, без обзира на то какво је решење, оно мора бити такво да не иде на штету других”.

Сматра да су обе стране свесне међународних ограничења, која, додаје, остављају довољно простора за многа решења.

– Било би корисно када би процес био закључен до следећег лета да бисмо могли кренути новим корацима – закључио је Хан.

Шеф српске дипломатије истакао је да је разграничење с Албанцима једино питање граница које би се у случају „новог Дејтона” нашло на дневном реду.

Док се у Бриселу „пише и брише”, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић упозорава на то да „нашу укупну преговарачку позицију отежава када свакодневно у Србији имамо политичаре и политичке субјекте који, попут Саше Јанковића, кажу да Косову треба дати не једну него две столице у Уједињеним нацијама, а као не треба признати независност”.

– Пре свега, морам да вам кажем да је то катастрофално – рекао је Ђурић, додајући да су „мала очекивања да можемо, након свега што нам се дешава ових дана и недеља, нешто извући и добити”. – Он каже: само ви мене наметните на власт у Србији, а ја ћу да вам дам место у УН.

Како каже, опозиционари „лажу народ да столица у УН не значи признање”. Додаје да опозицији не одговара економски јака Србија те су се зато удружили да на том питању покушају да руше Александра Вучића. Констатује да их борба да сруше председникову политику не води у власт већ „руши и подрива интересе Србије”.

– Неодговорни људи у Србији се противе идеји да Србија добије нешто, што можда може добити данас, а за пет година неће моћи. Не бих желео да то буде још једна пропуштена прилика за Србију да нешто извуче – нагласио је Ђурић.

Подсетио је на то да кампања озбиљног застрашивања људи на КиМ и даље траје.

– Довољно је само да погледате ко је против идеје и решења које предлаже председник Вучић и да видите да ли су та решења у српском интересу – казао је Ђурић.

        С. Станковић

Најсвеобухватнија и најкомплекснија посета

– Предстојећа посета председника Србије КиМ биће најсвеобухватнија и за организацију најкомплекснија посета до сада јер ће посетити двоцифрен број локација на КиМ – најавио је Марко Ђурић. – Председник је инсистирао на томе да буде што више с људима, да разговара с њима. Посетиће домаћинство Милана Ковачевића, који живи у Бањама, селу које у општини у којој живе искључиво Албанци.

Поновио је да је реч о селима која до сада није посетио ниједан званичник Србије, и да то довољно говори о његовој посвећености. Очекује да ће Србима на КиМ та председникова посета значити „живот, охрабрење, веру и снагу да издрже”.

Подсећа на то да ових дана можемо чути паралеле између Газиместана 1989. године и ове најновије посете. Како каже, обавеза садашње власти је да по питању резултата буде неупоредиво боља у односу на Милошевићеву владавину.

– Председник Вучић ужива несумњиво велико поверење највећег дела грађана Србије, али и одговорност да се постигне што бољи резултат, неупоредиво бољи од тадашњег. Након деценија владавина различитих људи, који су претворили Србију у један огољени костур, доста је тужно када све то гледамо, постаје јадно колико смо разорени и колико је тежак задатак пред Вучићем. Околности су неупоредиво теже од 1989. године – рекао је Ђурић.