Selaković: Srbija pobedom u Velikom ratu stekla duh pobede

Ceremonija je počela parastosom za nastradale koji je predvodio vladika Stefan, starešina Hrama Svetog Save, nakon čega je odata pošta nastradalima u Prvom svetskom ratu uz najviše državne počasti.

Vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan - Harčenko, ambasador Francuske Pjer Košar, ambasador Kipra Dimitrios Teofilaktu, predstavnici drugih ambasada u Srbiji i strani vojni izaslanici, boračka udruženja.

Zatim je održan minut ćutanja za nastradale i intonirana himna „Bože pravde“, a nakon obraćanja ministar Selakovića, održan je kulturno - umetnički program.

Selaković je istakao da je Srbija svojom pobedom u ratovima, svrstavajući se u redove onih koji su se borili za slobodu i pravdu, stekla istorijski i moralni kapital, stekla pobednički duh, nekada na vojnom polju, a danas u ekonomiji, kulturi, sportu i drugim oblastima.

Kako kaže, danas se bori i da postane član evropske porodice gde je bila pre 104 godine, a opredeljena je da pobeđuje jer gubtnik nema pravo na samostalnost u odlučivanju.

„Zbog toga, bez obzira na veličinu tertorije i broj stanovnika, pobedom u Velikom ratu, srpski narod se svrstao u velike narode“, kazao je Selaković i dodao da se od 2020., 15. septembar obeležava kao Dan srpskog jedinstva upravo u želji da se prenese pobednički duh i na nove generacije.

Srbija svoju budućnost vidi u zajednici sa drugim evropskim narodima, kazao je Selaković i dodao da je Srbija iz Velikog rata naučila da velike stvari i dela ne možete da ostvarujete kada ste sami.

„Naša pobeda bi bila nemoguća da nije bilo saveznika. Srbija se posle tog rata uzdigla, oživela, ojačala i postoji i danas. To je obesmislilo svaki od metaka koji je bio uperen u naše pretke, a činjenica da i danas postojimo, da napredujemo, jačamo ekonomiju, vojsku, prosvetu, duh, svedoči o tome da neprijatelj nije uspeo“, kazao je.

Ministar navodi da danas na groblju Srbija stoji sa prijateljima iz diplomatskog kora, koji su pre 104 godine bili na različitim stranama, a danas svi na jednoj i navodi da je to ono što je najbolje što je naučeno iz tog rata.

Poručio je da je Srbija garant bezbednosti na Balkanu i da daje potvrdu miru i dobrim odnosima ističući da je Srboiji to temelj za unapređenje međunarodme saradnje.

"Sećajući se vremena rata, moleći se da se nikada više ne ponovi, trudimo se da buduće generacije usmerimo na pobede na svim poljima", kazao je Selaković.

Selaković ističe da danas ponosno stoje pripadnici srpskog naroda, za koji kaže da je najstradalniji narod u Velikom ratu kada se pogleda koliko smo stanovnika imali pre početka, a koliko smo izgubili.

„Ali to je činjenica koja nam daje za pravo da se na ovaj dan podsetimo rezultata - a to je saveznička i srpska pobeda. Zato ovaj dan dozvolite nam da zovemo i Danom pobede. Imamo pravo - to nam nalažu preci, sadašnje generacije, ali i potomci, jer narod koji izgubi 60 odsto muške populacije ima pravo na to, imamo pravo i jer nam pobeda nije poklonjena, imamo i pravo zato što Srbija bez te pobede ne bi danas postojala ili ne bi postojala u ovim granicama“, naveo je Selaković.

Ministar je podsetio da je 1. novembra oslobođen Beograd, da je 9. novembra oslobođen Novi Sad, 13. Sombor i Trebinje, 17. danšnji Zrenjanin, 20. Kikinda, 21. Banja Luka i taj talas pobede se nastavio i nakon 11. novembra, a započet je 15. septembra - probojem Solunskog fronta.

„Srpska vojska je sa francuskim saveznicima uspela da pređe od Bitolja do Beograda za 46 dana. Francuzima je možda bilo lakše jer su imali konjicu, a taj put prepešačila je srpska pešadija, srpski opanak. Kruna je bio 1. decembar - Dan ujedinjenja“, podsetio je.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu podseća na potpisivanje primirja Sila Antante i Nemačke čime je okončan Veliki rat i to 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu.

U Srbiji, Dan primirja je državni praznik od 2012. godine, od kada se obeležava neradno, a kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožena vrsta u Srbiji, koji je u botanici poznat i kao cvet feniks, a osim toga, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

Kraljevina Srbija ratovala je protiv Austrougarske i drugih Centralnih sila od 28. jula 1914. kada joj je austrougarska vlada objavila rat pa sve do kapitulacije Austrougarske 3. novembra 1918. godine.

Prve godine rata Srbija je potukla austrougarsku Balkansku vojsku, ali se naredne godine njena vojska suočila sa Trojnom invazijom i zato što nisje želela da se preda srpska vojska se povukla preko Albanije.

Evakuisana je na Krf, a odatle je prebačena na Solunski front gde je već 1916. godine zabeležila uspehe.

Posle dugog zatišja borbe za probijanje fronta počele su u septembru 1918. godine, a srpske i druge savezničke snage probile su front i ubrzo je Bugarska prinuđena na predaju.

Srpska vojska nezadrživo je napredovala i 1. novembra 1918. oslobođen je Beograd.

Pobedu u Velikom ratu Srbija je skupo platila, odnosno tokom rata izgubila je, prema procenama, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika, što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60 odsto muške populacije.