Селаковић: Србија победом у Великом рату стекла дух победе

Церемонија је почела парастосом за настрадале који је предводио владика Стефан, старешина Храма Светог Саве, након чега је одата пошта настрадалима у Првом светском рату уз највише државне почасти.

Венце су положили представници Министарства одбране Србије, заменица градоначелника Београда Весна Видовић, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан - Харченко, амбасадор Француске Пјер Кошар, амбасадор Кипра Димитриос Теофилакту, представници других амбасада у Србији и страни војни изасланици, борачка удружења.

Затим је одржан минут ћутања за настрадале и интонирана химна „Боже правде“, а након обраћања министар Селаковића, одржан је културно - уметнички програм.

Селаковић је истакао да је Србија својом победом у ратовима, сврставајући се у редове оних који су се борили за слободу и правду, стекла историјски и морални капитал, стекла победнички дух, некада на војном пољу, а данас у економији, култури, спорту и другим областима.

Како каже, данас се бори и да постане члан европске породице где је била пре 104 године, а опредељена је да побеђује јер губтник нема право на самосталност у одлучивању.

„Због тога, без обзира на величину терторије и број становника, победом у Великом рату, српски народ се сврстао у велике народе“, казао је Селаковић и додао да се од 2020., 15. септембар обележава као Дан српског јединства управо у жељи да се пренесе победнички дух и на нове генерације.

Србија своју будућност види у заједници са другим европским народима, казао је Селаковић и додао да је Србија из Великог рата научила да велике ствари и дела не можете да остварујете када сте сами.

„Наша победа би била немогућа да није било савезника. Србија се после тог рата уздигла, оживела, ојачала и постоји и данас. То је обесмислило сваки од метака који је био уперен у наше претке, а чињеница да и данас постојимо, да напредујемо, јачамо економију, војску, просвету, дух, сведочи о томе да непријатељ није успео“, казао је.

Министар наводи да данас на гробљу Србија стоји са пријатељима из дипломатског кора, који су пре 104 године били на различитим странама, а данас сви на једној и наводи да је то оно што је најбоље што је научено из тог рата.

Поручио је да је Србија гарант безбедности на Балкану и да даје потврду миру и добрим односима истичући да је Србоији то темељ за унапређење међународме сарадње.

"Сећајући се времена рата, молећи се да се никада више не понови, трудимо се да будуће генерације усмеримо на победе на свим пољима", казао је Селаковић.

Селаковић истиче да данас поносно стоје припадници српског народа, за који каже да је најстрадалнији народ у Великом рату када се погледа колико смо становника имали пре почетка, а колико смо изгубили.

„Али то је чињеница која нам даје за право да се на овај дан подсетимо резултата - а то је савезничка и српска победа. Зато овај дан дозволите нам да зовемо и Даном победе. Имамо право - то нам налажу преци, садашње генерације, али и потомци, јер народ који изгуби 60 одсто мушке популације има право на то, имамо право и јер нам победа није поклоњена, имамо и право зато што Србија без те победе не би данас постојала или не би постојала у овим границама“, навео је Селаковић.

Министар је подсетио да је 1. новембра ослобођен Београд, да је 9. новембра ослобођен Нови Сад, 13. Сомбор и Требиње, 17. даншњи Зрењанин, 20. Кикинда, 21. Бања Лука и тај талас победе се наставио и након 11. новембра, а започет је 15. септембра - пробојем Солунског фронта.

„Српска војска је са француским савезницима успела да пређе од Битоља до Београда за 46 дана. Французима је можда било лакше јер су имали коњицу, а тај пут препешачила је српска пешадија, српски опанак. Круна је био 1. децембар - Дан уједињења“, подсетио је.

Дан примирја у Првом светском рату подсећа на потписивање примирја Сила Антанте и Немачке чиме је окончан Велики рат и то 11. новембра 1918. године у железничком вагону у Компијену.

У Србији, Дан примирја је државни празник од 2012. године, од када се обележава нерадно, а као главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији, који је у ботаници познат и као цвет феникс, а осим тога, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.

Краљевина Србија ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. када јој је аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације Аустроугарске 3. новембра 1918. године.

Прве године рата Србија је потукла аустроугарску Балканску војску, али се наредне године њена војска суочила са Тројном инвазијом и зато што нисје желела да се преда српска војска се повукла преко Албаније.

Евакуисана је на Крф, а одатле је пребачена на Солунски фронт где је већ 1916. године забележила успехе.

После дугог затишја борбе за пробијање фронта почеле су у септембру 1918. године, а српске и друге савезничке снаге пробиле су фронт и убрзо је Бугарска принуђена на предају.

Српска војска незадрживо је напредовала и 1. новембра 1918. ослобођен је Београд.

Победу у Великом рату Србија је скупо платила, односно током рата изгубила је, према проценама, између 1.100.000 и 1.300.000 становника, што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60 одсто мушке популације.