No­va in­du­stri­ja­li­za­ci­ja No­vog Sa­da

Sr­bi­ja i Sr­bi su žr­tve no­vog mi­ta u po­ku­ša­ju, ko­ji je pro­dukt pret­hod­na dva. Ko­ri­ste­ći istu ma­tri­cu ko­jom je ra­zo­re­na Ti­to­va Sr­bi­ja, kao ze­mlja ne­ren­ta­bil­ne in­du­stri­je, apo­sto­li srp­ske pro­pa­sti već 10 go­di­na pla­si­ra­ju tvrd­nju da je Sr­bi­ja da­nas ze­mlja jef­ti­ne rad­ne sna­ge.

Vre­me je da ras­krin­ka­mo ovaj la­žni mit. I da ospo­ri­mo pra­vo in­di­vi­du­a­ma, či­ji je cilj bio da dr­ža­vu pre­tvo­re u ogrom­ni šo­ping mol, da to tvr­de. Sr­bi­ja je upra­vo za­hva­lju­ju­ći nji­ma i nji­ho­vom ba­vlje­nju po­li­ti­kom po­sta­la ze­mlja jef­ti­ne rad­ne sna­ge. Upra­vo u pe­ri­o­du nji­ho­ve re­vo­lu­ci­o­nar­ne pe­re­stroj­ke, dr­ža­va je do­ži­ve­la pot­pu­ni slom na svim po­lji­ma. Uni­šte­no je sve što je vre­de­lo, da bi nam se na­met­nu­lo sve što nam ne tre­ba. Pri­va­ti­za­ci­ja je bi­la ve­što smi­šljen iz­go­vor za stva­ra­nje no­ve dru­štve­ne kla­se iz­ni­kle iz ši­nje­la po­li­tič­ke po­dob­no­sti pe­to­ok­to­bar­skih re­vo­lu­ci­o­na­ra. Ni­jed­na fa­bri­ka, ni­ti pred­u­ze­će ko­je su pro­da­li, ne sa­mo da ni­je po­sta­lo uspe­šni­je, što je bio na­vod­ni cilj de­mo­krat­ske re­vo­lu­ci­je i pri­va­ti­za­ci­je, već ni­jed­no od njih ni­je na­sta­vi­lo da po­sto­ji. Sr­bi­ja ni­je bi­la Ru­mu­ni­ja, ni­ti Bu­gar­ska. U Sr­bi­ji su fa­bri­ke pro­iz­vo­di­le ro­bu ko­ja je bi­la tra­že­na na mno­gim tr­ži­šti­ma. Od ame­rič­kog kon­ti­nen­ta do Ki­ne i In­di­je. Vi­lju­ška­ri no­vo­sad­ske "Po­be­de", kom­baj­ni "Zma­ja", mo­to­kul­ti­va­to­ri "IMT-a", zu­bar­ske sto­li­ce "Ju­go­den­ta", pri­zvo­di "No­vi­te­ta" i "Nov­ka­be­la", bi­li su se­dam­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka me­đu naj­bo­ljim pro­iz­vo­di­ma na svet­skom tr­ži­štu. O to­me po­sto­je do­ka­zi u ar­hi­va­ma svet­ske i srp­ske štam­pe.

Upr­kos to­me, u No­vom Sa­du je za ne­pu­nih pet go­di­na po­sle 5. ok­to­bra 2000, uga­še­no 35 gi­ga­na­ta, ko­ji su za­po­šlja­va­li dve tre­ći­ne No­vo­sa­đa­na. U pet go­di­na za­vr­ši­li su na uli­ci kao so­ci­jal­ni slu­ča­je­vi. Od svih pred­u­ze­ća na­sta­vi­la je da ra­di "Neo­plan­ta", ali ni ona vi­še ne­ma svo­je svi­njo­goj­stvo, već se ba­zi­ra na pro­iz­vod­nji sa­la­ma i ko­ba­si­ca, od tu­đeg me­sa. I za 12 go­di­na vla­da­vi­ne de­mo­krat­skih oslo­bo­di­la­ca ni­je otvo­re­na ni­jed­na fa­bri­ka. Ni­ti je po­sto­jao plan za ta­kvo što. Ni­ti je pak ob­ja­šnje­no za­što je iz­vr­še­na ta­ko bru­tal­na, ta­ko po­gub­na, i ta­ko raz­boj­nič­ka de­in­du­stri­ja­li­za­ci­ja No­vog Sa­da. Čak je i u IT sek­to­ru, u nji­ho­vo vre­me srp­ska pa­met bi­la jef­ti­na ro­ba. Stra­nim kom­pa­ni­ja­ma je omo­gu­ća­va­no da mo­zak i zna­nje na­ših IT in­že­nje­ra iz­naj­me za de­se­ti deo ce­ne pro­gra­me­ra iz Ho­lan­di­je, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va za rad na pro­jek­ti­ma iz ino­stran­stva.

Pro­me­ne su se de­si­le s pro­me­nom vla­sti. Pr­va fa­bri­ka u No­vom Sa­du otvo­re­na je 2016. go­di­ne. Da­nas ih ima osam. U iz­grad­nji su još dve. U No­vi Sad su do­šli Lir, Ap­tiv, Be­ri Ka­le­bo, Kon­ti­nen­tal, Ni­dek. Otva­ra­nje no­vih, vi­so­ko­kre­di­bil­nih fa­bri­ka do­ve­lo je do tek­ton­skih pro­me­na na tr­ži­štu ra­da. Do­bra in­ve­sti­ci­o­na po­li­ti­ka dr­ža­ve do­ve­la je do do­la­ska ugled­nih stra­nih kom­pa­ni­ja, i one su ima­le zna­ča­jan do­pri­nos da se u Sr­bi­ji po­no­vo us­po­sta­vi do­bar po­slov­ni am­bi­jent. Osim što je dra­stič­no sma­njen broj ne­za­po­sle­nih sa 25 na is­pod de­vet od­sto, do­šlo je do ve­li­kog i zna­čaj­nog ra­sta pla­ta u ce­lom gra­du. Do­la­zak stra­nih kom­pa­ni­ja pri­mo­rao je do­ma­će po­slo­dav­ce da po­ve­ća­ju pla­te ka­ko ne bi osta­li bez rad­ni­ka. Tr­ži­šte ra­da funk­ci­o­ni­še jed­no­stav­no - rad­ni­ci idu za ve­ćom pla­tom i bo­ljim uslo­vi­ma ra­da. Dok su se tra­ži­li pre­pa­ki­va­či še­će­ra, ka­sir­ke i pro­da­va­či­ce, pla­te su bi­le ma­le, i ino­stran­stvo je bi­lo iza­zov.

Pot­pu­no su­prot­no tvrd­nja­ma ne­pri­ja­te­lja stra­nih in­ve­sti­to­ra i in­ve­sti­ci­ja, ko­ji, da bi na­u­di­li Sr­bi­ji, go­vo­re da smo ze­mlja mo­ta­ča ka­blo­va, u No­vom Sa­du se od­vi­ja sa­svim dru­ga­či­ja re­al­nost. Zbog haj-tek in­ve­sti­ci­ja u na­šem gra­du ne­će bi­ti do­volj­no obra­zo­va­ne rad­ne sna­ge. In­že­nje­ri već po­sta­ju de­fi­ci­tar­ni na tr­ži­štu. Ko god po­že­li da bu­de in­že­njer mo­ći će od­mah da do­đe do od­lič­no pla­će­nog po­sla u vi­so­ko-teh­no­lo­škoj in­du­stri­ji. Kao od­go­vo­ran ko­lum­ni­sta, pro­ve­rio sam to na li­cu me­sta, u raz­go­vo­ru s glav­nim lju­di­ma iz "Kon­ti­nen­ta­la" i "Ni­de­ka" u Sr­bi­ji Sa­šom Ćo­rin­gom i Šin­gom Cudžijem.

I, šta je to što će tek da usle­di?! Ov­de, u No­vom Sa­du će se pi­sa­ti isto­ri­ja auto­mo­bil­ske in­du­stri­je sa­vre­me­nog čo­ve­čan­stva! Kon­ti­nen­tal i Ni­dek će u svo­jim fa­bri­ka­ma u No­vom Sa­du pra­vi­ti pro­iz­vo­de ko­je će osmi­sli­ti no­vo­sad­ski in­že­nje­ri, pro­iz­vo­di­ti no­vo­sad­ski rad­ni­ci, i oni će na ce­lo­kup­nom svet­skom tr­ži­štu bi­ti pro­da­va­ni kao brend iz Sr­bi­je.

- Ovo što mi ra­di­mo je ve­o­ma ino­va­tiv­no. Mi ne ra­di­mo ne­ki ma­li deo za pro­iz­vod ko­ji je ne­ki stra­nac osmi­slio i ko­ji će bi­ti in­te­gri­san ne­gde u ino­stran­stvu. U No­vom Sa­du se kre­i­ra­ju i pro­iz­vo­di­će se naj­mo­der­ni­ji elek­tron­ski si­ste­mi i pro­iz­vo­di za auto in­du­stri­ju. Mi ima­mo ve­li­ku ulo­gu u tran­sfor­ma­ci­ji auto-in­du­stri­je. Odav­de iz Sr­bi­je se dik­ti­ra­ju tren­do­vi za bu­duć­nost in­du­stri­je auto­mo­bi­la. Na­ših 750 in­že­nje­ra stva­ra­ju pro­iz­vod ko­ji će se iz­vo­zi­ti u ceo svet na ko­me će pi­sa­ti Ma­de in Ser­bia - re­kao mi je ge­ne­ral­ni di­rek­tor "Kon­ti­nen­ta­la" u Sr­bi­ji Sa­ša Ćo­rin­ga to­kom raz­go­vo­ra ko­ji smo vo­di­li u se­di­štu kom­pa­ni­je u Pu­pi­no­voj pa­la­ti.

Ne­mač­ki "Kon­ti­nen­tal" u No­vom Sa­du raz­vi­ja si­stem­sko re­še­nje ko­je će bi­ti ugra­đi­va­no u sve no­ve auto­mo­bi­le, pa čak i u one auto­nom­ne, ko­ji­ma će upra­vlja­ti kom­pju­te­ri.

- No­ve ge­ne­ra­ci­je ne­će ku­po­va­ti auto­mo­bi­le. Oni ne že­le od­go­vor­nost, da se ba­ve ser­vi­si­ra­njem, to­če­njem go­ri­va. Da bri­nu o auto­mo­bi­lu. Oni že­le da br­zo, bez­bed­no i udob­no stig­nu od tač­ke A do tač­ke B. Ti auto­mo­bi­li ko­ji se kre­ću 24 sa­ta bi­će kom­plek­sni­ji i mo­ra­ju bi­ti kva­li­tet­ni­ji. Za­to će u njih bi­ti ulo­že­no mno­go pa­me­ti. Za­to smo u No­vom Sa­du. Na­ma tre­ba­ju va­ši in­že­nje­ri - ka­že Ćo­rin­ga.

Kon­ti­nen­tal će, ako se stva­ri bu­du od­vi­ja­le u skla­du s pla­no­vi­ma, sa vi­še od dva od­sto uče­stvo­va­ti u ukup­nom BDP-u Sr­bi­je. No­va fa­bri­ka se za­vr­ša­va na je­sen. Oče­ku­je se da pr­vi pro­iz­vo­di kre­nu sle­de­će go­di­ne. Nji­ho­vi pro­iz­vo­di ko­šta­će po ne­ko­li­ko sto­ti­na, pa i ne­ko­li­ko hi­lja­da evra. A ima­ju plan da go­di­šnje pro­iz­ve­de vi­še od mi­lion ko­ma­da. 

Bez po­li­ti­ke Vu­či­ća i Vla­de ko­ji su obez­be­di­li si­gu­ran po­slov­ni am­bi­jent, in­ve­sti­ci­je po­put Kon­ti­nen­ta­la i Ni­de­ka ni­su mo­gu­će. A sub­ven­ci­je, ko­je opo­zi­ci­ja na­pa­da, vi­še ko­ri­ste Sr­bi­ji ne­go stra­nim kom­pa­ni­ja­ma. Mo­ji sa­go­vor­ni­ci se sla­žu da dr­ža­va kroz sub­ven­ci­je ugled­nim kom­pa­ni­ja­ma ne ri­zi­ku­je ni­šta. To ni­je po­moć, to je si­gur­na in­ve­sti­ci­ja. Ugled­ne kom­pa­ni­je su ga­rant da će in­ve­sti­ci­ja bi­ti re­a­li­zo­va­na. Ako ne bi po­sto­ja­lo nji­ho­vo ula­ga­nje, Sr­bi­ja bi i da­lje bi­la ze­mlja šo­ping mo­lo­va i taj­kun­ske pri­vre­de, sa sla­bo pla­će­nim rad­ni­ci­ma.

Me­đu­tim, pa­re su sa­mo je­dan aspekt uti­ca­ja di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja. Dru­gi, i još va­žni­ji aspekt je to što dr­ža­va do­bi­ja no­vu teh­no­lo­gi­ju. A za to se bo­re sve dr­ža­ve sve­ta. Ta­ko­đe, pri­su­stvo pre­sti­žnih kom­pa­ni­ja pred­sta­vlja pre­lom­nu tač­ku u od­lu­či­va­nju dru­gih re­no­mi­ra­nih fir­mi o ula­ga­nji­ma. Uspeh do­zi­va uspeh. Kva­li­tet do­zi­va kva­li­tet. To će ta­ko­đe pod­sta­ći rast i raz­voj do­ma­ćih in­ve­sti­ci­ja. I u Ni­de­ku i u Kon­ti­nen­ta­lu is­ti­ču da će za nji­ho­ve fa­bri­ke bi­ti po­treb­ni do­ba­vlja­či.

Sr­bi­ja je du­go ima­la i pro­blem s od­la­skom mla­dih lju­di. Ćo­rin­ga i Cudži sma­tra­ju da će emi­gra­ci­je zbog po­sla bi­ti iz­li­šne. Po­sao je isto pla­ćen svu­da. I za­to ne­će bi­ti po­tre­be da mla­di obra­zo­va­ni lju­di od­la­ze u ino­stran­stvo. Ima­će do­bro pla­ćen po­sao u svom gra­du gde su im pri­ja­te­lji i po­ro­di­ca.

- Čo­vek ko­ji iza­be­re da ra­di ov­de, u Sr­bi­ji, je naj­sreć­ni­ji. Ov­de ima­ju sve. Ima­ju svoj stan, svoj auto­mo­bil. Po­ro­di­cu. Pri­ja­te­lje. Ima­ju no­vac, mo­gu da pu­tu­ju gde ho­će. Na­ši rad­ni­ci pu­tu­ju po ce­lom sve­tu. Vi­dim ih na Sej­še­li­ma. Zan­zi­ba­ru, Mal­di­vi­ma - re­zo­lu­tan je di­rek­tor "Kon­ti­nen­ta­la".

On ta­ko­đe tvr­di da ni­jed­na stra­na kom­pa­ni­ja ne mo­že re­ći da im ni­je do­bro u Sr­bi­ji jer ak­tu­el­na dr­žav­na po­li­ti­ka po­zi­tiv­no uti­če na po­slo­va­nje.

- Ima­li smo po­zi­tiv­ne uti­ca­je. Po­moć za vre­me ko­ro­ne je bi­la zna­čaj­na. Ose­ti­mo da smo po­što­va­ni. Da ima­mo po­dr­šku. Kao u bi­lo ko­joj dru­goj ze­mlji na sve­tu.  Pre 15 go­di­na ova in­ve­sti­ci­ja ni­je bi­la mo­gu­ća u Sr­bi­ji - s ube­đe­njem je Ćo­rin­ga iz­no­sio svo­je vi­đe­nje pri­vred­nih pri­li­ka u Sr­bi­ji.

U "Ni­de­ku" ka­žu da su la­ko oda­bra­li Sr­bi­ju i No­vi Sad za svo­je glav­no evrop­sko se­di­šte. Obra­zo­van ka­dar, do­bra po­ve­za­nost s Evrop­skom uni­jom. Do­bri uslo­vi, do­bar po­slov­ni am­bi­jent. I po­li­tič­ka si­gur­nost. To su sve bi­li raz­lo­zi, zbog ko­jih su iz Ja­pa­na do­šli u No­vi Sad.

- Ula­ga­nje u Sr­bi­ju deo je du­go­roč­ne stra­te­gi­je kom­pa­ni­je, a po­kre­ta­nje fa­bri­ke u No­vom Sa­du pr­vi je ko­rak ka us­po­sta­vlja­nju evrop­skog in­du­strij­skog par­ka "Ni­dek". Osnov­na de­lat­nost no­vo­sad­ske fa­bri­ke je pro­iz­vod­nja i pro­da­ja ovih vr­sta auto­mo­bil­skih mo­to­ra i pra­te­ćih pro­iz­vo­da, uglav­nom za evrop­sko tr­ži­šte - re­kao mi je Šin­go Cudži, pred­sed­nik i iz­vr­šni di­rek­tor "Ni­de­ka" u Sr­bi­ji.

Glav­ni čo­vek Ni­de­ka is­ti­če da mno­gi lju­di bi­ra­ju No­vi Sad kao do­bro me­sto za ži­vot, ali i da po­sto­ji ve­li­ki broj kva­li­fi­ko­va­nih rad­ni­ka ko­ji že­li da se vra­te iz ino­stran­stva.

- U gra­du je do­bra at­mos­fe­ra. No­vi Sad je atrak­ti­van grad za ži­vot - ka­že Cudži.

No­vi Sad je ste­kao pred­u­slo­ve da po­sta­ne bal­kan­ska si­li­kon­ska do­li­na. Kao što je Štut­gart grad "Mer­ce­de­sa", No­vi Sad mo­že bi­ti cen­tar za IT, i za auto­mo­bil­sku haj-tek in­du­stri­ju. Zna­nje se vi­še ne iz­vo­zi kao go­la ro­ba. Osta­je u Sr­bi­ji, a iz­vo­zi se vi­so­ko-teh­no­lo­ški pro­iz­vod, ko­ji je pro­dukt tog zna­nja. No­vi Sad je na ko­rak od to­ga da no­vo­sad­ska pa­met evo­lu­i­ra iz po­moć­ne kom­po­nen­te u stra­nom bi­zni­su u svet­ski brend. Sr­bi­ja će pre­ko No­vog Sa­da bi­ti ze­mlja ino­va­ci­ja na svet­skom tr­ži­štu, a ta era je već po­če­la, upr­kos opo­zi­ci­ji.

Milorad Bojović

Autor je struč­njak za od­no­se s jav­no­šću