Нова индустријализација Новог Сада
Срби су у последњих 40 година два пута били жртве истог мита. Први пут када су 1989. у лажној антибирократској револуцији помогли новонастајућој политичкој елити да припреми терен за деиндустријализацију привреде и уништавање државе. Други пут, када су у лажној демократској револуцији државу поклонили политичарима који су своје каријере изградили на миту да је љубав према Србији сразмерна количини новца која може да се ућари убацивањем најбољих фабрика у сопствене и тајкунске џепове и исиса из државног буџета.
Србија и Срби су жртве новог мита у покушају, који је продукт претходна два. Користећи исту матрицу којом је разорена Титова Србија, као земља нерентабилне индустрије, апостоли српске пропасти већ 10 година пласирају тврдњу да је Србија данас земља јефтине радне снаге.
Време је да раскринкамо овај лажни мит. И да оспоримо право индивидуама, чији је циљ био да државу претворе у огромни шопинг мол, да то тврде. Србија је управо захваљујући њима и њиховом бављењу политиком постала земља јефтине радне снаге. Управо у периоду њихове револуционарне перестројке, држава је доживела потпуни слом на свим пољима. Уништено је све што је вредело, да би нам се наметнуло све што нам не треба. Приватизација је била вешто смишљен изговор за стварање нове друштвене класе изникле из шињела политичке подобности петооктобарских револуционара. Ниједна фабрика, нити предузеће које су продали, не само да није постало успешније, што је био наводни циљ демократске револуције и приватизације, већ ниједно од њих није наставило да постоји. Србија није била Румунија, нити Бугарска. У Србији су фабрике производиле робу која је била тражена на многим тржиштима. Од америчког континента до Кине и Индије. Виљушкари новосадске "Победе", комбајни "Змаја", мотокултиватори "ИМТ-а", зубарске столице "Југодента", призводи "Новитета" и "Новкабела", били су седамдесетих година 20. века међу најбољим производима на светском тржишту. О томе постоје докази у архивама светске и српске штампе.
Упркос томе, у Новом Саду је за непуних пет година после 5. октобра 2000, угашено 35 гиганата, који су запошљавали две трећине Новосађана. У пет година завршили су на улици као социјални случајеви. Од свих предузећа наставила је да ради "Неопланта", али ни она више нема своје свињогојство, већ се базира на производњи салама и кобасица, од туђег меса. И за 12 година владавине демократских ослободилаца није отворена ниједна фабрика. Нити је постојао план за такво што. Нити је пак објашњено зашто је извршена тако брутална, тако погубна, и тако разбојничка деиндустријализација Новог Сада. Чак је и у ИТ сектору, у њихово време српска памет била јефтина роба. Страним компанијама је омогућавано да мозак и знање наших ИТ инжењера изнајме за десети део цене програмера из Холандије, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава за рад на пројектима из иностранства.
Промене су се десиле с променом власти. Прва фабрика у Новом Саду отворена је 2016. године. Данас их има осам. У изградњи су још две. У Нови Сад су дошли Лир, Аптив, Бери Калебо, Континентал, Нидек. Отварање нових, висококредибилних фабрика довело је до тектонских промена на тржишту рада. Добра инвестициона политика државе довела је до доласка угледних страних компанија, и оне су имале значајан допринос да се у Србији поново успостави добар пословни амбијент. Осим што је драстично смањен број незапослених са 25 на испод девет одсто, дошло је до великог и значајног раста плата у целом граду. Долазак страних компанија приморао је домаће послодавце да повећају плате како не би остали без радника. Тржиште рада функционише једноставно - радници иду за већом платом и бољим условима рада. Док су се тражили препакивачи шећера, касирке и продавачице, плате су биле мале, и иностранство је било изазов.
Потпуно супротно тврдњама непријатеља страних инвеститора и инвестиција, који, да би наудили Србији, говоре да смо земља мотача каблова, у Новом Саду се одвија сасвим другачија реалност. Због хај-тек инвестиција у нашем граду неће бити довољно образоване радне снаге. Инжењери већ постају дефицитарни на тржишту. Ко год пожели да буде инжењер моћи ће одмах да дође до одлично плаћеног посла у високо-технолошкој индустрији. Као одговоран колумниста, проверио сам то на лицу места, у разговору с главним људима из "Континентала" и "Нидека" у Србији Сашом Ћорингом и Шингом Цуџијем.
И, шта је то што ће тек да уследи?! Овде, у Новом Саду ће се писати историја аутомобилске индустрије савременог човечанства! Континентал и Нидек ће у својим фабрикама у Новом Саду правити производе које ће осмислити новосадски инжењери, производити новосадски радници, и они ће на целокупном светском тржишту бити продавани као бренд из Србије.
- Ово што ми радимо је веома иновативно. Ми не радимо неки мали део за производ који је неки странац осмислио и који ће бити интегрисан негде у иностранству. У Новом Саду се креирају и производиће се најмодернији електронски системи и производи за ауто индустрију. Ми имамо велику улогу у трансформацији ауто-индустрије. Одавде из Србије се диктирају трендови за будућност индустрије аутомобила. Наших 750 инжењера стварају производ који ће се извозити у цео свет на коме ће писати Маде ин Сербиа - рекао ми је генерални директор "Континентала" у Србији Саша Ћоринга током разговора који смо водили у седишту компаније у Пупиновој палати.
Немачки "Континентал" у Новом Саду развија системско решење које ће бити уграђивано у све нове аутомобиле, па чак и у оне аутономне, којима ће управљати компјутери.
- Нове генерације неће куповати аутомобиле. Они не желе одговорност, да се баве сервисирањем, точењем горива. Да брину о аутомобилу. Они желе да брзо, безбедно и удобно стигну од тачке А до тачке Б. Ти аутомобили који се крећу 24 сата биће комплекснији и морају бити квалитетнији. Зато ће у њих бити уложено много памети. Зато смо у Новом Саду. Нама требају ваши инжењери - каже Ћоринга.
Континентал ће, ако се ствари буду одвијале у складу с плановима, са више од два одсто учествовати у укупном БДП-у Србије. Нова фабрика се завршава на јесен. Очекује се да први производи крену следеће године. Њихови производи коштаће по неколико стотина, па и неколико хиљада евра. А имају план да годишње произведе више од милион комада.
Без политике Вучића и Владе који су обезбедили сигуран пословни амбијент, инвестиције попут Континентала и Нидека нису могуће. А субвенције, које опозиција напада, више користе Србији него страним компанијама. Моји саговорници се слажу да држава кроз субвенције угледним компанијама не ризикује ништа. То није помоћ, то је сигурна инвестиција. Угледне компаније су гарант да ће инвестиција бити реализована. Ако не би постојало њихово улагање, Србија би и даље била земља шопинг молова и тајкунске привреде, са слабо плаћеним радницима.
Међутим, паре су само један аспект утицаја директних страних инвестиција. Други, и још важнији аспект је то што држава добија нову технологију. А за то се боре све државе света. Такође, присуство престижних компанија представља преломну тачку у одлучивању других реномираних фирми о улагањима. Успех дозива успех. Квалитет дозива квалитет. То ће такође подстаћи раст и развој домаћих инвестиција. И у Нидеку и у Континенталу истичу да ће за њихове фабрике бити потребни добављачи.
Србија је дуго имала и проблем с одласком младих људи. Ћоринга и Цуџи сматрају да ће емиграције због посла бити излишне. Посао је исто плаћен свуда. И зато неће бити потребе да млади образовани људи одлазе у иностранство. Имаће добро плаћен посао у свом граду где су им пријатељи и породица.
- Човек који изабере да ради овде, у Србији, је најсрећнији. Овде имају све. Имају свој стан, свој аутомобил. Породицу. Пријатеље. Имају новац, могу да путују где хоће. Наши радници путују по целом свету. Видим их на Сејшелима. Занзибару, Малдивима - резолутан је директор "Континентала".
Он такође тврди да ниједна страна компанија не може рећи да им није добро у Србији јер актуелна државна политика позитивно утиче на пословање.
- Имали смо позитивне утицаје. Помоћ за време короне је била значајна. Осетимо да смо поштовани. Да имамо подршку. Као у било којој другој земљи на свету. Пре 15 година ова инвестиција није била могућа у Србији - с убеђењем је Ћоринга износио своје виђење привредних прилика у Србији.
У "Нидеку" кажу да су лако одабрали Србију и Нови Сад за своје главно европско седиште. Образован кадар, добра повезаност с Европском унијом. Добри услови, добар пословни амбијент. И политичка сигурност. То су све били разлози, због којих су из Јапана дошли у Нови Сад.
- Улагање у Србију део је дугорочне стратегије компаније, а покретање фабрике у Новом Саду први је корак ка успостављању европског индустријског парка "Нидек". Основна делатност новосадске фабрике је производња и продаја ових врста аутомобилских мотора и пратећих производа, углавном за европско тржиште - рекао ми је Шинго Цуџи, председник и извршни директор "Нидека" у Србији.
Главни човек Нидека истиче да многи људи бирају Нови Сад као добро место за живот, али и да постоји велики број квалификованих радника који жели да се врате из иностранства.
- У граду је добра атмосфера. Нови Сад је атрактиван град за живот - каже Цуџи.
Нови Сад је стекао предуслове да постане балканска силиконска долина. Као што је Штутгарт град "Мерцедеса", Нови Сад може бити центар за ИТ, и за аутомобилску хај-тек индустрију. Знање се више не извози као гола роба. Остаје у Србији, а извози се високо-технолошки производ, који је продукт тог знања. Нови Сад је на корак од тога да новосадска памет еволуира из помоћне компоненте у страном бизнису у светски бренд. Србија ће преко Новог Сада бити земља иновација на светском тржишту, а та ера је већ почела, упркос опозицији.
Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за односе с јавношћу