Но­ва ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја Но­вог Са­да

Ср­би­ја и Ср­би су жр­тве но­вог ми­та у по­ку­ша­ју, ко­ји је про­дукт прет­ход­на два. Ко­ри­сте­ћи исту ма­три­цу ко­јом је ра­зо­ре­на Ти­то­ва Ср­би­ја, као зе­мља не­рен­та­бил­не ин­ду­стри­је, апо­сто­ли срп­ске про­па­сти већ 10 го­ди­на пла­си­ра­ју тврд­њу да је Ср­би­ја да­нас зе­мља јеф­ти­не рад­не сна­ге.

Вре­ме је да рас­крин­ка­мо овај ла­жни мит. И да оспо­ри­мо пра­во ин­ди­ви­ду­а­ма, чи­ји је циљ био да др­жа­ву пре­тво­ре у огром­ни шо­пинг мол, да то твр­де. Ср­би­ја је упра­во за­хва­љу­ју­ћи њи­ма и њи­хо­вом ба­вље­њу по­ли­ти­ком по­ста­ла зе­мља јеф­ти­не рад­не сна­ге. Упра­во у пе­ри­о­ду њи­хо­ве ре­во­лу­ци­о­нар­не пе­ре­строј­ке, др­жа­ва је до­жи­ве­ла пот­пу­ни слом на свим по­љи­ма. Уни­ште­но је све што је вре­де­ло, да би нам се на­мет­ну­ло све што нам не тре­ба. При­ва­ти­за­ци­ја је би­ла ве­што сми­шљен из­го­вор за ства­ра­ње но­ве дру­штве­не кла­се из­ни­кле из ши­ње­ла по­ли­тич­ке по­доб­но­сти пе­то­ок­то­бар­ских ре­во­лу­ци­о­на­ра. Ни­јед­на фа­бри­ка, ни­ти пред­у­зе­ће ко­је су про­да­ли, не са­мо да ни­је по­ста­ло успе­шни­је, што је био на­вод­ни циљ де­мо­крат­ске ре­во­лу­ци­је и при­ва­ти­за­ци­је, већ ни­јед­но од њих ни­је на­ста­ви­ло да по­сто­ји. Ср­би­ја ни­је би­ла Ру­му­ни­ја, ни­ти Бу­гар­ска. У Ср­би­ји су фа­бри­ке про­из­во­ди­ле ро­бу ко­ја је би­ла тра­же­на на мно­гим тр­жи­шти­ма. Од аме­рич­ког кон­ти­нен­та до Ки­не и Ин­ди­је. Ви­љу­шка­ри но­во­сад­ске "По­бе­де", ком­бај­ни "Зма­ја", мо­то­кул­ти­ва­то­ри "ИМТ-а", зу­бар­ске сто­ли­це "Ју­го­ден­та", при­зво­ди "Но­ви­те­та" и "Нов­ка­бе­ла", би­ли су се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка ме­ђу нај­бо­љим про­из­во­ди­ма на свет­ском тр­жи­шту. О то­ме по­сто­је до­ка­зи у ар­хи­ва­ма свет­ске и срп­ске штам­пе.

Упр­кос то­ме, у Но­вом Са­ду је за не­пу­них пет го­ди­на по­сле 5. ок­то­бра 2000, уга­ше­но 35 ги­га­на­та, ко­ји су за­по­шља­ва­ли две тре­ћи­не Но­во­са­ђа­на. У пет го­ди­на за­вр­ши­ли су на ули­ци као со­ци­јал­ни слу­ча­је­ви. Од свих пред­у­зе­ћа на­ста­ви­ла је да ра­ди "Нео­план­та", али ни она ви­ше не­ма сво­је сви­њо­гој­ство, већ се ба­зи­ра на про­из­вод­њи са­ла­ма и ко­ба­си­ца, од ту­ђег ме­са. И за 12 го­ди­на вла­да­ви­не де­мо­крат­ских осло­бо­ди­ла­ца ни­је отво­ре­на ни­јед­на фа­бри­ка. Ни­ти је по­сто­јао план за та­кво што. Ни­ти је пак об­ја­шње­но за­што је из­вр­ше­на та­ко бру­тал­на, та­ко по­губ­на, и та­ко раз­бој­нич­ка де­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја Но­вог Са­да. Чак је и у ИТ сек­то­ру, у њи­хо­во вре­ме срп­ска па­мет би­ла јеф­ти­на ро­ба. Стра­ним ком­па­ни­ја­ма је омо­гу­ћа­ва­но да мо­зак и зна­ње на­ших ИТ ин­же­ње­ра из­нај­ме за де­се­ти део це­не про­гра­ме­ра из Хо­лан­ди­је, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва за рад на про­јек­ти­ма из ино­стран­ства.

Про­ме­не су се де­си­ле с про­ме­ном вла­сти. Пр­ва фа­бри­ка у Но­вом Са­ду отво­ре­на је 2016. го­ди­не. Да­нас их има осам. У из­град­њи су још две. У Но­ви Сад су до­шли Лир, Ап­тив, Бе­ри Ка­ле­бо, Кон­ти­нен­тал, Ни­дек. Отва­ра­ње но­вих, ви­со­ко­кре­ди­бил­них фа­бри­ка до­ве­ло је до тек­тон­ских про­ме­на на тр­жи­шту ра­да. До­бра ин­ве­сти­ци­о­на по­ли­ти­ка др­жа­ве до­ве­ла је до до­ла­ска углед­них стра­них ком­па­ни­ја, и оне су има­ле зна­ча­јан до­при­нос да се у Ср­би­ји по­но­во ус­по­ста­ви до­бар по­слов­ни ам­би­јент. Осим што је дра­стич­но сма­њен број не­за­по­сле­них са 25 на ис­под де­вет од­сто, до­шло је до ве­ли­ког и зна­чај­ног ра­ста пла­та у це­лом гра­ду. До­ла­зак стра­них ком­па­ни­ја при­мо­рао је до­ма­ће по­сло­дав­це да по­ве­ћа­ју пла­те ка­ко не би оста­ли без рад­ни­ка. Тр­жи­ште ра­да функ­ци­о­ни­ше јед­но­став­но - рад­ни­ци иду за ве­ћом пла­том и бо­љим усло­ви­ма ра­да. Док су се тра­жи­ли пре­па­ки­ва­чи ше­ће­ра, ка­сир­ке и про­да­ва­чи­це, пла­те су би­ле ма­ле, и ино­стран­ство је би­ло иза­зов.

Пот­пу­но су­прот­но тврд­ња­ма не­при­ја­те­ља стра­них ин­ве­сти­то­ра и ин­ве­сти­ци­ја, ко­ји, да би на­у­ди­ли Ср­би­ји, го­во­ре да смо зе­мља мо­та­ча ка­бло­ва, у Но­вом Са­ду се од­ви­ја са­свим дру­га­чи­ја ре­ал­ност. Због хај-тек ин­ве­сти­ци­ја у на­шем гра­ду не­ће би­ти до­вољ­но обра­зо­ва­не рад­не сна­ге. Ин­же­ње­ри већ по­ста­ју де­фи­ци­тар­ни на тр­жи­шту. Ко год по­же­ли да бу­де ин­же­њер мо­ћи ће од­мах да до­ђе до од­лич­но пла­ће­ног по­сла у ви­со­ко-тех­но­ло­шкој ин­ду­стри­ји. Као од­го­во­ран ко­лум­ни­ста, про­ве­рио сам то на ли­цу ме­ста, у раз­го­во­ру с глав­ним љу­ди­ма из "Кон­ти­нен­та­ла" и "Ни­де­ка" у Ср­би­ји Са­шом Ћо­рин­гом и Шин­гом Цуџијем.

И, шта је то што ће тек да усле­ди?! Ов­де, у Но­вом Са­ду ће се пи­са­ти исто­ри­ја ауто­мо­бил­ске ин­ду­стри­је са­вре­ме­ног чо­ве­чан­ства! Кон­ти­нен­тал и Ни­дек ће у сво­јим фа­бри­ка­ма у Но­вом Са­ду пра­ви­ти про­из­во­де ко­је ће осми­сли­ти но­во­сад­ски ин­же­ње­ри, про­из­во­ди­ти но­во­сад­ски рад­ни­ци, и они ће на це­ло­куп­ном свет­ском тр­жи­шту би­ти про­да­ва­ни као бренд из Ср­би­је.

- Ово што ми ра­ди­мо је ве­о­ма ино­ва­тив­но. Ми не ра­ди­мо не­ки ма­ли део за про­из­вод ко­ји је не­ки стра­нац осми­слио и ко­ји ће би­ти ин­те­гри­сан не­где у ино­стран­ству. У Но­вом Са­ду се кре­и­ра­ју и про­из­во­ди­ће се нај­мо­дер­ни­ји елек­трон­ски си­сте­ми и про­из­во­ди за ауто ин­ду­стри­ју. Ми има­мо ве­ли­ку уло­гу у тран­сфор­ма­ци­ји ауто-ин­ду­стри­је. Одав­де из Ср­би­је се дик­ти­ра­ју трен­до­ви за бу­дућ­ност ин­ду­стри­је ауто­мо­би­ла. На­ших 750 ин­же­ње­ра ства­ра­ју про­из­вод ко­ји ће се из­во­зи­ти у цео свет на ко­ме ће пи­са­ти Ма­де ин Сер­биа - ре­као ми је ге­не­рал­ни ди­рек­тор "Кон­ти­нен­та­ла" у Ср­би­ји Са­ша Ћо­рин­га то­ком раз­го­во­ра ко­ји смо во­ди­ли у се­ди­шту ком­па­ни­је у Пу­пи­но­вој па­ла­ти.

Не­мач­ки "Кон­ти­нен­тал" у Но­вом Са­ду раз­ви­ја си­стем­ско ре­ше­ње ко­је ће би­ти угра­ђи­ва­но у све но­ве ауто­мо­би­ле, па чак и у оне ауто­ном­не, ко­ји­ма ће упра­вља­ти ком­пју­те­ри.

- Но­ве ге­не­ра­ци­је не­ће ку­по­ва­ти ауто­мо­би­ле. Они не же­ле од­го­вор­ност, да се ба­ве сер­ви­си­ра­њем, то­че­њем го­ри­ва. Да бри­ну о ауто­мо­би­лу. Они же­ле да бр­зо, без­бед­но и удоб­но стиг­ну од тач­ке А до тач­ке Б. Ти ауто­мо­би­ли ко­ји се кре­ћу 24 са­та би­ће ком­плек­сни­ји и мо­ра­ју би­ти ква­ли­тет­ни­ји. За­то ће у њих би­ти уло­же­но мно­го па­ме­ти. За­то смо у Но­вом Са­ду. На­ма тре­ба­ју ва­ши ин­же­ње­ри - ка­же Ћо­рин­га.

Кон­ти­нен­тал ће, ако се ства­ри бу­ду од­ви­ја­ле у скла­ду с пла­но­ви­ма, са ви­ше од два од­сто уче­ство­ва­ти у укуп­ном БДП-у Ср­би­је. Но­ва фа­бри­ка се за­вр­ша­ва на је­сен. Оче­ку­је се да пр­ви про­из­во­ди кре­ну сле­де­ће го­ди­не. Њи­хо­ви про­из­во­ди ко­шта­ће по не­ко­ли­ко сто­ти­на, па и не­ко­ли­ко хи­ља­да евра. А има­ју план да го­ди­шње про­из­ве­де ви­ше од ми­лион ко­ма­да. 

Без по­ли­ти­ке Ву­чи­ћа и Вла­де ко­ји су обез­бе­ди­ли си­гу­ран по­слов­ни ам­би­јент, ин­ве­сти­ци­је по­пут Кон­ти­нен­та­ла и Ни­де­ка ни­су мо­гу­ће. А суб­вен­ци­је, ко­је опо­зи­ци­ја на­па­да, ви­ше ко­ри­сте Ср­би­ји не­го стра­ним ком­па­ни­ја­ма. Мо­ји са­го­вор­ни­ци се сла­жу да др­жа­ва кроз суб­вен­ци­је углед­ним ком­па­ни­ја­ма не ри­зи­ку­је ни­шта. То ни­је по­моћ, то је си­гур­на ин­ве­сти­ци­ја. Углед­не ком­па­ни­је су га­рант да ће ин­ве­сти­ци­ја би­ти ре­а­ли­зо­ва­на. Ако не би по­сто­ја­ло њи­хо­во ула­га­ње, Ср­би­ја би и да­ље би­ла зе­мља шо­пинг мо­ло­ва и тај­кун­ске при­вре­де, са сла­бо пла­ће­ним рад­ни­ци­ма.

Ме­ђу­тим, па­ре су са­мо је­дан аспект ути­ца­ја ди­рект­них стра­них ин­ве­сти­ци­ја. Дру­ги, и још ва­жни­ји аспект је то што др­жа­ва до­би­ја но­ву тех­но­ло­ги­ју. А за то се бо­ре све др­жа­ве све­та. Та­ко­ђе, при­су­ство пре­сти­жних ком­па­ни­ја пред­ста­вља пре­лом­ну тач­ку у од­лу­чи­ва­њу дру­гих ре­но­ми­ра­них фир­ми о ула­га­њи­ма. Успех до­зи­ва успех. Ква­ли­тет до­зи­ва ква­ли­тет. То ће та­ко­ђе под­ста­ћи раст и раз­вој до­ма­ћих ин­ве­сти­ци­ја. И у Ни­де­ку и у Кон­ти­нен­та­лу ис­ти­чу да ће за њи­хо­ве фа­бри­ке би­ти по­треб­ни до­ба­вља­чи.

Ср­би­ја је ду­го има­ла и про­блем с од­ла­ском мла­дих љу­ди. Ћо­рин­га и Цуџи сма­тра­ју да ће еми­гра­ци­је због по­сла би­ти из­ли­шне. По­сао је исто пла­ћен сву­да. И за­то не­ће би­ти по­тре­бе да мла­ди обра­зо­ва­ни љу­ди од­ла­зе у ино­стран­ство. Има­ће до­бро пла­ћен по­сао у свом гра­ду где су им при­ја­те­љи и по­ро­ди­ца.

- Чо­век ко­ји иза­бе­ре да ра­ди ов­де, у Ср­би­ји, је нај­срећ­ни­ји. Ов­де има­ју све. Има­ју свој стан, свој ауто­мо­бил. По­ро­ди­цу. При­ја­те­ље. Има­ју но­вац, мо­гу да пу­ту­ју где хо­ће. На­ши рад­ни­ци пу­ту­ју по це­лом све­ту. Ви­дим их на Сеј­ше­ли­ма. Зан­зи­ба­ру, Мал­ди­ви­ма - ре­зо­лу­тан је ди­рек­тор "Кон­ти­нен­та­ла".

Он та­ко­ђе твр­ди да ни­јед­на стра­на ком­па­ни­ја не мо­же ре­ћи да им ни­је до­бро у Ср­би­ји јер ак­ту­ел­на др­жав­на по­ли­ти­ка по­зи­тив­но ути­че на по­сло­ва­ње.

- Има­ли смо по­зи­тив­не ути­ца­је. По­моћ за вре­ме ко­ро­не је би­ла зна­чај­на. Осе­ти­мо да смо по­што­ва­ни. Да има­мо по­др­шку. Као у би­ло ко­јој дру­гој зе­мљи на све­ту.  Пре 15 го­ди­на ова ин­ве­сти­ци­ја ни­је би­ла мо­гу­ћа у Ср­би­ји - с убе­ђе­њем је Ћо­рин­га из­но­сио сво­је ви­ђе­ње при­вред­них при­ли­ка у Ср­би­ји.

У "Ни­де­ку" ка­жу да су ла­ко ода­бра­ли Ср­би­ју и Но­ви Сад за сво­је глав­но европ­ско се­ди­ште. Обра­зо­ван ка­дар, до­бра по­ве­за­ност с Европ­ском уни­јом. До­бри усло­ви, до­бар по­слов­ни ам­би­јент. И по­ли­тич­ка си­гур­ност. То су све би­ли раз­ло­зи, због ко­јих су из Ја­па­на до­шли у Но­ви Сад.

- Ула­га­ње у Ср­би­ју део је ду­го­роч­не стра­те­ги­је ком­па­ни­је, а по­кре­та­ње фа­бри­ке у Но­вом Са­ду пр­ви је ко­рак ка ус­по­ста­вља­њу европ­ског ин­ду­стриј­ског пар­ка "Ни­дек". Основ­на де­лат­ност но­во­сад­ске фа­бри­ке је про­из­вод­ња и про­да­ја ових вр­ста ауто­мо­бил­ских мо­то­ра и пра­те­ћих про­из­во­да, углав­ном за европ­ско тр­жи­ште - ре­као ми је Шин­го Цуџи, пред­сед­ник и из­вр­шни ди­рек­тор "Ни­де­ка" у Ср­би­ји.

Глав­ни чо­век Ни­де­ка ис­ти­че да мно­ги љу­ди би­ра­ју Но­ви Сад као до­бро ме­сто за жи­вот, али и да по­сто­ји ве­ли­ки број ква­ли­фи­ко­ва­них рад­ни­ка ко­ји же­ли да се вра­те из ино­стран­ства.

- У гра­ду је до­бра ат­мос­фе­ра. Но­ви Сад је атрак­ти­ван град за жи­вот - ка­же Цуџи.

Но­ви Сад је сте­као пред­у­сло­ве да по­ста­не бал­кан­ска си­ли­кон­ска до­ли­на. Као што је Штут­гарт град "Мер­це­де­са", Но­ви Сад мо­же би­ти цен­тар за ИТ, и за ауто­мо­бил­ску хај-тек ин­ду­стри­ју. Зна­ње се ви­ше не из­во­зи као го­ла ро­ба. Оста­је у Ср­би­ји, а из­во­зи се ви­со­ко-тех­но­ло­шки про­из­вод, ко­ји је про­дукт тог зна­ња. Но­ви Сад је на ко­рак од то­га да но­во­сад­ска па­мет ево­лу­и­ра из по­моћ­не ком­по­нен­те у стра­ном би­зни­су у свет­ски бренд. Ср­би­ја ће пре­ко Но­вог Са­да би­ти зе­мља ино­ва­ци­ја на свет­ском тр­жи­шту, а та ера је већ по­че­ла, упр­кос опо­зи­ци­ји.

Милорад Бојовић

Аутор је струч­њак за од­но­се с јав­но­шћу